slika baner 9f.png
User Rating:  / 2
PoorBest 

Анорексија

Мали индекс телесне масе носи са собом озбиљне последице по здравље. Један од поремећаја у исхрани који то ствара је анорексија, која најчешће почиње између шеснаестe и осамнаесте године. Међутим, старосна граница се последњих година спушта и на тринаест година и чешћа је код девојака. Критерујуми за анорексију су: одбијање постизања нормалне телесне масе за одређени узраст и висину, опсесиван страх од гојења и искривљена слика о сопственом телу. Анорексија се манифестује кроз два основна типа: рестриктивни тип – особа оболела од овог типа болести се не преједа и не изазива поремећаје нити користи лакстативе и диуретике, док други тип болести, односно особа, чини управо те радње (преједање, повраћање и коришћење клистира).

Индивидуалност је постала ретка особина у данашње време, иако смо васпитавани да верујемо у себе и блиске људе. Временом, већина сопствене квалитете ставља у други план ради површних ствари. Све мање улажемо у развој сопствене личности путем књига, културе... Постајемо обузети варком савршеног живота који нам сервирају медији. Све смо сигурнији да доброта, љубазност и интелигенција не може помоћи особи да напредује у животу, као новац и леп изглед (да је то истина сви богати људи били би срећни!).

Млада, несигурна девојка која још не схвата зашто и како се њено тело мења, почиње да га мрзи јер није ни налик на оно што виђа у свом окружењу, на телевизији или у новинама. Свака млада жена која пролази кроз промене, најчешће у току пубертета, треба да схвати да је тај период пролазан. Добијени килограми у том добу су само тренутна ствар које тело расподели, прилагоди и одбаци непотребно на крају процеса сазревања. Међутим, најчешћи разлог поремећаја у исхрани је управо неразумевање овог природног процеса и онда особа ‘пуца' под притиском околине и светске опсесије за савршенством, и прибегава најлакшем решењу – гладовању.

Не заборавимо на први јавни сусрет са анорексијом који се одиграо тек 2007. године када су поставили огроман плакат под слоганом „Без анорексије“, француске манекенке Изабел Каро која се тада борила са анорексијом (у том тренутку била је висока 164 центиметра и имала само 30 килограма). Прве знаке поремећаја приметила је када је имала 13 година, а због изгладњивања више пута је завршила у болници. Није успела да се излечи. Преминула је након две недеље проведене у болници у 28. години живота.

Четири од десет особа са анорексијом доживи потпуни опоравак, док за остале можемо рећи да се њихово стање поправља, уколико наставе да воде рачуна. У супротном, целог живота ће имати проблеме са изгледом и исхраном. Не дозволи себи да постанеш део овакве статистике! И запитај се: да ли је отказивање бубрега, срца, стерилност, маљавост, пропала кожа, коса и зуби, тешкоће са варењем, депресија, незаинтересованост за околину, па чак и идеје о самоубиству, баш оно што си одвек желела?

{fastsocialshare}

.

 
 

Водич кроз свакодневицу категорије

.

 
 

 

 

 

 Водич кроз свакодневицу

Како одабрати факултет