slika baner 4f.png
User Rating:  / 2
PoorBest 

Булимија

Булимија је поремећај у коме особа губи контролу над исхраном, преједа се, а потом свесно изазива повраћање. Булимија је стање које погађа углавном жене, и то до девет пута чешће него мушкарце (мало је познато да је велики проблем са булимијом имао Луис Армстронг). Појављује се рано, већ у адолесценцији, а често се јавља и у комбинацији са анорексијом. Ако особа прихвати да има проблем, може се излечити уз стручну помоћ (нажалост, постоји могућност да се болест врати у одраслом добу).

Типови булимије су: тип чишћења (оболеле особе свесно изазивају повраћање да би се решиле хране пре него што се она свари и тако, наводно, спречавају добијање на тежини) и тип вежбања (овај тип булимије се ретко јавља, а особе покушавају да пониште ефекат унете хране тако што се после преједања сконцентришу на претерано вежбање, трчање или аеробик). Симтоми код оболелих особа, који се везују за тип чишћења, манифестују се кроз уздржавање од хране, а понекад се такве особе служе лаксативима, али и препаратима за мршављење. Анорексичне особе се понашају слично, с том разликом што потискују своје пориве док булимичне испољавају.

У зависности од учесталости преједања могући су различити здравствени проблеми (страдање желуца, једњака, гуштераче, добијање каријеса, као и грчеви у ногама и рукама), а због повраћања се губе електролити што слаби кардиоваскуларни, али и нервни систем (доводећи особу у депресивно стање). Други тип булимије разликује се по томе што оболеле особе не повраћају, срце и нервни систем су мање на удару, али је цео дигестивни тракт под утицајем прекомерне количине хране. Јављају се и проблеми са тврдом и нередовном столицом, чиром...

Узроци булимије нису поузадно јасни, али се сматра да су притисци и сукоби унутар породице, школе или окружења почетни предуслов за настанак овог поремећаја. Када се болест открије, обавезна је посета лекару, нутриционисти и психологу (под условом да булимична особа прихвати и изрази жељу за лечењем, но, чешћи је случај да не жели да призна да је болесна). Терапијом се покушавају променити навике преједања и чишћења, а анализира се и понашање булимичне особе. Такође, важно је супротставити се негативним мислима које доприносе деструктивности овог поремећаја. Психотерапија може укључивати појединачне, породичне или групне сеансе уз могућу употребу антидепресива.

Булимичне особе су често идеалне тежине, али имају јак страх од гојазности. Често мењају расположења (депресија, импулсивност), злоупотребљавају лекове и алкохол, склони су самоповређивању и губитку самопоштовања. Оштећена зубна глеђ, каријес, испуцале усне, проблеми са штитном жлездом, болови у грлу и стомаку, нередован менструални циклус, отказивање мишића и срца неке су од бројних телесних карактеристика које доживљавају особе оболеле од булимије. Нажалост, не можемо помоћи све док особа која има овај проблем не прихвати да има проблем, али не треба одустати. Ако приметимо да нам другарицу, сестру или рођаку „једе“ овај поремећај исхране, важно је реаговати на време и бити уз њу, док сама не схвати да здравље нема цену.

{fastsocialshare}

.

 
 

Водич кроз свакодневицу категорије

.

 
 

 

 

 

 Водич кроз свакодневицу

Како одабрати факултет