slika baner 4f.png
User Rating:  / 2
PoorBest 

Самостални живот особа са инвалидитетом – двосмерна корист

Филозофија ми никада није била омиљени предмет, али филозофија самосталног живота особа са инвалидитетом је тако јасна и конкретна да њене основне принципе само треба пратити. Самостални живот особа са инвалидитетом не значи физички самостално обављање свакодневних активности, већ подразумева да особа са инвалидитетом самостално доноси одлуке о начину задовољавања својих потреба које сама најбоље познаје. Особе са инвалидитетом нису пасивни примаоци неге, старања и милостиње, већ људи који имају право на избор, право да контролишу своје животе, доносе одлуке и за њих сносе одговорност.

Да би ова филозофија живела у пракси, неопходно је постојање одређених предуслова: размена искуства између особа са инвалидитетом, приступачне информације, техничка помагала, приступачни станови и окружење, сервис персоналних асистената и приступачан превоз. О размени искустава међу особама са инвалидитетом је на овим странама већ било речи. Не можемо све знати, али колико само значи кад знате кога да питате, са ким да се посаветујете! Информације у приступачним форматима подразумевају информације на Брајевом писму, у аудио формату, употребу већег фонта, знаковног језика, титловање, употребу једноставнијег језика или слика. Техничка помагала особама са инвалидитетом омогућавају да раде све оно што већина узима здраво за готово. Код нас је избор ових производа прилично сиромашан. Очекује се да сви треба да се уклапамо у "стандардне" калупе, да сви можемо да користимо иста инвалидска колица, иста помагала, исте антидекубитне јастуке - а не можемо. Овде спадају и помагала која се не убрајају у основна и за које можда многи не могу ни да замисле да постоје (тзв. асистивна технологија). Ето једног примера зашто је толико значајна међусобна размена искустава између особа са инвалидитетом. Да нисам имала пријатеље у иностранству и могућност да оданде набавим једноручну тастатуру и миша које већ годинама користим, данас не бих никако могла да куцам овај текст, нити бих имала толико превода иза себе.

О архитектонским баријерама је такође већ било речи. Много је старих зграда у којима особе са инвалидитетом живе на спрату, без или са малим лифтом, у становима са уским вратима. У новим зградама је ситуација нешто боља, мада има и оних у којима кућиште за лифт годинама зврји празно. Још увек је вест када локална самоуправа адаптира улаз неке стамбене зграде, а адаптирање станова је препуштено креативности и могућностима самих станара.

Сервис персоналних асистената код нас и даље постоји само на нивоу привремених пројеката. Персоналном асистенцијом се код нас називају разне службе подршки, али персонални асистент у правом смислу те речи ради искључиво код једног корисника са инвалидитетом, асистира му у свакодневним активностима, на начин на који то њему одговара и у складу са његовим потребама. Захваљујући Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије сам више пута имала прилику да осетим колико значи овај вид подршке, па могу да направим јасну разлику између имати и немати персоналног асистента. У периодима када сам имала асистента увек сам била активнија и могла сам много тога што ми је сада и уз најбољу вољу и организацију незамисливо.

И када изађете са својим персоналним асистентом из свог приступачног стана на своју приступачну улицу, да бисте стигли до приступачне школе, посла или позоришта треба вам приступачан превоз. Ово је мени лично, уз непостојање сервиса персоналних асистената, једна од најболнијих тачака. Превоз је заиста потреба, нарочито у великом граду. Чак и ако је у једном тренутку кренуло на боље, данас се котрљамо низбрдо. У редовном јавном саобраћају, ако су и постојале рампе, оне су поскидане или возачи не знају да их користе. Истина, да би овај вид превоза био заиста доступан, осим приступачних возила, неопходна су адаптирана стајалишта и озбиљна едукација возача. Нико се није научен родио. Превоз адаптираним комби возилима од врата до врата у Београду постоји при Градском саобраћајном предузећу, али возила има мало, буквално су у стању распадања, раде у најбољем случају до касних поподневних сати, не раде викендом и празницима. Чак и да повремено можете да приуштите таxи, од бројних возила на нашим улицама, ниједно није приступачно.

Уз ризик да се понављам, нагласићу поново: сарадња између струке, надлежних, свих сектора друштва и особа са инвалидитетом је неопходна, а контрола корисника још један је кључни елемент филозофије самосталног живота: особе са инвалидитетом треба да креирају, управљају, контролишу и вреднују усвојену политику и рад служби које утичу на њихов живот. На тај начин они дају допринос друштву у којем живе, а оно пружа једнаке могућности свим својим грађанима. Корист је двосмерна.

DISCLAIMER:

Engleski:

These texts were originally published as a part of the Social Inclusion of Children with Disabilities Awareness Raising and Media Campaign Project (May 2011-May 2012), which was funded by the Delegation of the European Union to Serbia and managed by the Ministry of Labour and Social Policy of Serbia. The project was implemented by Bernard Brunhes International SA (FR) in consortium with B&S Europe - Business and Strategies in Europe (BE), CARE Österreich (AT), and Initiative for Inclusion VelikiMali (RS).

Srpski:

Ovi tekstovi su originalno objavljeni u okviru projekta "Medijska i kampanja za podizanje svesti o socijalnoj inkluziji dece sa smetnjama u razvoju" (maj 2011 - maj 2012) koju je sprovela i finansirala Delegacija Evropske Unije u Srbiji u partnerstvu sa Ministarstvom rada i socijalne politike Republike Srbije. Projekat je realizovala konsultantska kuca Bernard Brunhes International SA (Francuska) u konzorcijumu sa partnerima: B&S Europe - Business and Strategies in Europe (Belgija), CARE (Austrija) i Inicijativa za inkluziju VelikiMali (Srbija).

{fastsocialshare}

.

 
 

Водич кроз свакодневицу категорије

.

 
 

 

 

 

 Водич кроз свакодневицу

Како одабрати факултет