slika baner 5f.png
User Rating:  / 1
PoorBest 

Само реци НЕ!

Пушење дувана је активно и пасивно удисања дуванског дима који настаје непотпуним сагоревањем дувана. Навика пушења датира од 5000—3000. године п. н. е. Дуван је у Европу и Азију стигао у 16. веку и постао популаран упркос бројним студијама о његовој штетности. Научници у Немачкој су у касним двадесетим прошлог века открили везу између рака плућа. Током друге половине 20. века све више расте број доказа о повезаности пушења и дуванским димом изаваних болести код човека. Ови докази донекле су утицали на смањење броја пушача у развијеним земљама света. Међутим због недовољне здравствене просвећености у земљама трећег света пушење је стално у порасту и представља све већи здравствени проблем.

Утицај пушења на организам

Дувански дим садржи преко 4000 различитих хемијских састојака. Најпознатији од њих је никотин, који ствара зависност. Организам се постепено привикава на никотин. У непушача већ доза од 5 мг узрокује симптоме акутног тровања, а појединачна летална доза износи 40 до 60 мг никотина. Никотин непосредно у малим дозама подстиче, а у великим инхибира нервне импулсе. У средишњем нервном систему након почетне ексцитације (дисајни центар, вазомоторни центар, центар за повраћање) порастом дозе следе премор и конвулзије, а затим парализа и смрт. Деловањем никотина на надбубрежну жлезду ослобађа се адреналин и норадреналин, што доводи до повећања фреквенције срца, стискања малих крвних судова и повишења крвног притиска.

У старосној групи од 16 до 24 године има више пушача него у било којој другој старосној групи. У Србији има око 47% пушача, без битнијих разлика између особа мушког и женског пола. У Европи проценат пушења међу младима је око 30% без битних разлика између пушења девојака и младића. У Србији пуши око 8% основаца и 37, 5% средњошколаца, без битних разлика у односу на пол и место становања. Доказано је да ће 40% оних који запале прву цигарету са 14 година постати и остати овисници. То рано пушење је резултат делом и агресивне пропаганде дуванске индустрије која "регрутује "младе у своје опасне редове рекламама примамљивог садржаја. У тим рекламама се појављују младе, згодне, успешне особе гламорузног изгледа и ни речи о пушењу. Порука се повезује с угодном, пожељном ситуацијом и једноставно подстиче на пушење.

Један од најважнијих фактора за почињање пушења је то што се пушење доживљава као одраз зрелости, док за младе је пресудан управо утицај вршњака. Неретко, млади људи који не би желели пушити не знају како одбити цигарету, а да при том не буду омаловажавани или чак одбачени од групе. Имитација је снажан психолошки фактор, који утиче да млади запале прву цигарету. Опонашају се родитељи, старији рођаци, јунаци с филмова... Многи млади почињу да пуше у знак протеста, незадовољства, због неуспеха у школи. Многи почињу пушити, јер сматрају да им то помаже у друштвеним контактима. Породица има пресудан утицај на појаву пушења код младих. Истраживања показују да у породици где пуше оба родитеља најчешће постају пушачи и њихова деца. Према бројним истраживањима највише је првих контаката с цигаретама између 13 и 14 година, а око 80% редовних пушача постали су овисници око 18 године.

.

 
 

Водич кроз свакодневицу категорије

.

 
 

 

 

 

 Водич кроз свакодневицу

Како одабрати факултет