Само реци НЕ!
Утицај пушења на организам
Дувански дим садржи преко 4000 различитих хемијских састојака. Најпознатији од њих је никотин, који ствара зависност. Организам се постепено привикава на никотин. У непушача већ доза од 5 мг узрокује симптоме акутног тровања, а појединачна летална доза износи 40 до 60 мг никотина. Никотин непосредно у малим дозама подстиче, а у великим инхибира нервне импулсе. У средишњем нервном систему након почетне ексцитације (дисајни центар, вазомоторни центар, центар за повраћање) порастом дозе следе премор и конвулзије, а затим парализа и смрт. Деловањем никотина на надбубрежну жлезду ослобађа се адреналин и норадреналин, што доводи до повећања фреквенције срца, стискања малих крвних судова и повишења крвног притиска.
Један од најважнијих фактора за почињање пушења је то што се пушење доживљава као одраз зрелости, док за младе је пресудан управо утицај вршњака. Неретко, млади људи који не би желели пушити не знају како одбити цигарету, а да при том не буду омаловажавани или чак одбачени од групе. Имитација је снажан психолошки фактор, који утиче да млади запале прву цигарету. Опонашају се родитељи, старији рођаци, јунаци с филмова... Многи млади почињу да пуше у знак протеста, незадовољства, због неуспеха у школи. Многи почињу пушити, јер сматрају да им то помаже у друштвеним контактима. Породица има пресудан утицај на појаву пушења код младих. Истраживања показују да у породици где пуше оба родитеља најчешће постају пушачи и њихова деца. Према бројним истраживањима највише је првих контаката с цигаретама између 13 и 14 година, а око 80% редовних пушача постали су овисници око 18 године.