slika baner 7f.png
User Rating:  / 3
PoorBest 

О кафи, уз кафу

Ширење рационализма у Европи ишло је у корак са ширењем кафе као пића које доприноси бољем расположењу, концентрацији и бриткости ума. Кафа је у Европи почела да се пије у XVII веку и унела је видљиву промену у свакодневни живот пошто се до тада најчешће, чак и за доручак, пило пиво или вино. Вероватно се питате зашто пиво и вино за доручак? Одговор је једноставан – и једно и друго је било много сигурније пити од воде, која је често била загађена. Кафа се, као и пиво, правила са прокуваном водом и представљала је алтернативу алкохолним пићима. Они који су ујутру пили кафу уместо алкохола, започињали су дан енергични, а не, као до тада, благо припити. Постала је омиљено пиће научника, интелектуалаца и трговаца. Служила се на мирним местима где су се водили културни разговори. Чак се почињу и писати песме о кафи у којима се слави као:

„Онај озбиљни и здрави напитак,
Који лечи стомак и чини ум бритким,
Јача памћење и тужне људе разведрава,
И подиже им расположење, не чинећи их лудим“.

 

 

Западна Европа је почела да излази из алкохоличарске магле која ју је вековима покривала. Кафа је сматрана леком за трежњење. Иако нетачно, и данас влада мишљење да кафа неутралише утицај алкохола. Чињеница је да она пијаној особи помаже да се осећа будном, али истовремено успорава процес елиминисања алкохола из организма. Кафа је била и добар начин да научници и филозофи из XVII века докажу да су превазишли античка времена, јер кафа није била позната ни Грцима ни Римљанима. 

Ефекат кафе је још од давнина био познат у арапском свету, одакле и потиче. Постоји више легенди о томе како је откривена. Према једној, некада давно је пастир из Етиопије приметио како је његово стадо постало живахно пошто се најело браонкастих зрна са посебног дрвета. Решио је да и сам проба та зрна, која су га окрепила и дала му снагу тако да је вест пренео локалном имаму. Имам је, потом, смислио како зрна могу да се припремају, па их је прво сушио, а затим стављао у кипућу воду да би направио врућ напитак помоћу којег је лакше остајао будан током ноћних верских обреда. Према другој причи, човек по имену Омар је био осуђен да умре од глади у једној пустињи. Ту му се јавила визија да треба да оде до дрвета кафе с којег је убрао и појео неколико зрна. То му је дало снаге да се врати у свој град, где су његов повратак схватили као знак да га је Бог поштедео да би могао човечанству да открије своја сазнања о чудесним зрнима.

Обичај пијења кафе је прво постао популаран у Јемену средином XV века, док је обичај жвакања кафе постојао и пре тог времена, али је кување кафе јеменска иновација која се приписује Мухамеду ел Дабанију, научнику и припаднику мистичког дервишког исламског реда. Он је почео да пије кафу да би остајао будан током ноћних верских обреда у којима су се учесници обраћали Богу. Временом се вест о чудесном напитку почела ширити по арапском свету, али и губити првобитну верску конотацију. Кафа се почела продавати по улицама, касније и кафеџиницама које су, за разлику од незаконитих крчми у којима се продавао алкохол, биле места на којима су угледни људи могли себи да дозволе да буду виђени.

Међутим, правни статус кафе био је нејасан. Неки муслимански интелектуалци приговарали су да има омамљујуће дејство и да зато треба да потпада под верске забране које се односе на алкохолна пића. Најранији документовани покушај да се забрани кафа био је почетком XVI века. Локални намесник Каир-бег, који је био одговоран за одржавање јавног морала, одржао је суђење кафи тако што је сазвао савет правних стручњака и поставио велику посуду са кафом на оптуженичку клупу. После дискусије о њеном опијајућем утицају, савет се сложио да конзумирање кафе треба забранити, као и продају. Кафа је конфискована и паљена по улицама, а продавци и неке муштерије осуђене на казну батинања.. Међутим, после неколико месеци суд је преиначио ову пресуду, па је кафа поново могла да се пије јавно, али је противника и даље било. Они су сматрали да свака физичка или ментална промена код особе која је пије (мислили су на будност и концентарцију) треба да буде основа по којој треба увести забрану. Поборници кафе су пак успешно парирали у овом случају тврдећи да и зачињена јела, као и бели и црни лук, такође изазивају физичке ефекте као што су сузе, а њихова се конзумација правно не доводи у питање. Суштина је заправо била у томе да су надређени у Каиру имали критички став према окупљањима и местима на којима се пије кафа. Власти нису толико бринули ефекти кафе на оног ко пије, колико околности под којима се кафа конзумирала зато што су кафеџинице биле легло трачева и политичких дебата. А неретко су се ту играли и шах и триктрак, за које се веровало да су морално сумњиве игре. Упркос свим напорима и критикама да су љубитељи кафе лењивци и трачаре, покушаји да се забрани пропали су пошто се ниједан закон није кршио.

Почетком XVII века путнике из Европе је заинтригирала велика популарност кафеџиница у арапском свету. Један енглески путник који је ишао у обилазак Египта и Палестине приметио је да иако „немају крчме, имају своје кафеџинице, које у великој мери подсећају на ове. Ту седе по цео дан и причају уз напитак који се пије из малих шоља, а зове се кафа, треба да буде врућ, црн као угаљ и отприлике таквог укуса“. Главни разлог због којег се кафа тешко прихватала у Европи (њена веза са исламом) уклоњен је у то време. Кафа је У Европи тада била ново и непознато пиће за које су знали само ботаничари и људи из медицинске струке. Верски противници кафе су тврдили да је била оличење зла и да је ђаво казнио муслимане тако што их је осудио да пију кафу, пошто им је забрањено да пију свето хришћанско пиће – вино. Кратко пре смрти, папа Климент VIII замољен је да изнесе званични став католичке цркве у вези с кафом. Један млетачки трговац донео му је узорак на дегустацију. Папа је решио да напитак проба пре коначне одлуке. Прича се да му се толико допао мирис и укус кафе да је хришћанима дозволио да је пију. За мање од педесет година овај напитак је постао уобичајен у великим деловима Западне Европе, а кафеџинице су сматране угледним, интелектуалним и безалкохолним алтернативама крчмама.  

{fastsocialshare}

.

 
 

Времеплов категорије

.