slika baner 3f.png
User Rating:  / 1
PoorBest 

Тријумф кафе

Прве кафеџинице у Лондону појавиле су се у време владавине Оливера Кромвела и представљале су алтернативу крчмама. Биле су добро осветљене, пуне полица са књигама, огледала и доброг намештаја. После Кромвелове смрти су постале центри политичких дебата и интрига. Прва кафеџиница у Лондону отворена је 1652. године. Рекламни летак који је најављивао отварање овог локала био је насловљен са „Врлине напитка званог кафа“. Претпостављало се да читалац никада није чуо за кафу па летак садржи објашњење о њеном арапском пореклу, начину припремања и обичајима везаним за пијење. У највећем делу текста је било речи о њеном лековитом дејству. Тврдило се да помаже код проблема са очима, главобољама, кашљем, костобољом, као и за превенцију побачаја код жена. Људима је било најинтересантније објашњење које се односило на кафу и пословне успехе: „Спречава поспаност и оспособљава за успешно пословање ако је потребно дуго бити будан. Зато је не треба пити после вечере ако не желите да останете будни, јер нећете моћи да заспите наредна три до четири сата.“. До 1663. године број кафеџиница у Лондону је достигао цифру од осамдесет три.

Међутим, нису сви на кафу гледали са одобравањем. Власницима крчми и трговцима вином, који су имали конкурентске разлоге против кафе, придружили су се и лекари који су веровали да је ово пиће отровно, као и појединци који су сматрали да се на овај начин подстиче дангубљење. Посебно занимљив напад на лондонске кафеџинице долазио је од групе жена које су се жалиле да су им мужеви пили кафу у толиким количинама да су постајали „неплодни као пустиња, одакле је оно несрећно зрно и донето“. Неким људима се пак није допадао укус кафе и описивали су је као „сируп од чађи“ или „есенција од старих ципела“. На кафу се, као и на пиво, плаћао порез за сваке четири и по литре, што је значило да је морала унапред да се скува. Охлађена кафа се чувала у бурадима и поново прокувавала пре служења, што тешко да је доприносило пријатном укусу.

Дебата о врлинама и манама кафе натерала је британску владу да предузме мере. Краљ Чарлс II је већ неко време тражио добар разлог да затвори кафеџинице јер их је сматрао их местима погодним за ковање завера. То је и учинио Прогласом из 1675. године на шта је јавност бурно реаговала јер су кафеџинице биле главна места друштвеног и политичкког живота Лондона. Међутим, ни краљ није успео да заустави кафин поход на свет.

У Француској је прва кафеџиница отворена 1671. године у нимало пријатној атмосфери у којој су лекари из Марсеља говорили да је то једна „огавна и безвредна страна новотарија, плод дрвета које су откриле козе и камиле; прегрева крв, изазива парализу, импотенцију и мршавост“. Међутим, кафа је већ увелико била мода међу аристократијом.

Када је кафа постала популарна у Немачкој, композитор Јохан Себастијан Бах компоновао је „Кантату о кафи“ – шаљиви комад о онима који критикују кафу на здравственој основи.

Кафа у Србији

Питање када се почела пити кафа у Србији први је поставио Вук Стефановић Караџић пишући рецензију за роман „Љубомир у Јелисиуму“ Милована Видаковића. Караџић је, између осталог, замерио писцу што јунак његовог романа са својим пријатељима, људима из XIV века, после доручка пије кафу. Истиче да је то немогуће имајући у виду да је кафа први пут донесена у Европу 1652. године! На основу извора којима наука данас располаже, заиста се не може доказати претпоставка Милована Видаковића да су савременици краља Стефана Дечанског и сина му цара Душана по земљама Балкана могли знати за употребу кафе, али се исто тако данас поуздано зна да није тачна ни Вукова тврдња да је кафа у Европу донесена тек 1652. године.

У споменицима на нашем језику, кафа се први пут спомиње сто и више година после отварања кафана у Цариграду (према једном извору прве кафане у Цариграду су се почеле отварати 1554. године). Мисли се да је први код нас реч кафа забележио дубровачки повереник, Нико Кувељић, који је у свом писму од 1678. године извештавао дубровачку властелу да је примио послати поклон, „...ефендии реко сам за кафу...“. Међутим, то не мора да значи да се кафа у нашим крајевима није раније почела употребљавати. Једно је сигурно – наш народ је за кафу чуо и познао је преко Турака.

{fastsocialshare}

.

 
 

Времеплов категорије

.