User Rating:  / 0
PoorBest 

Славне жене света – Клеопатра

Клеопатра је, засигурно, једна од најинтересантнијих жена у историји човечанства. О њој се истовремено и много зна, али и ништа не зна. Осим што је поседовала изузетну лепоту, много времена је проводила ишчитавајући пергаменте из Александријске библиотеке и отуда и не чуди што је била најобразованија жена свог доба. Плутарх је у једном од својих дела записао: „Ова жена није само поседовала невиђену лепоту којом је пленила на први поглед, већ се и њено понашање одликовало неописивом префињеношћу и због тога је физички изглед, који је био у складу са ретком убедљивошћу говора, са изузетном љупкошћу која је извирала из сваке речи, сваког покрета, остављао неизбрисив траг. И сама боја њеног гласа је радовала и миловала слух.“ Владајући солидним знањима, проницљивошћу и јаком вољом, Клеопатра је умела очарати људе, а како су власт и моћ били у рукама мушкараца, Египћанка је успешно користила свој таленат и на љубавном пољу.

Задобила је власт док је била сасвим млада. Са шеснаест година се удала за свог брата, којем је било тек тринаест година, дечака слабог ума и здравља. После брака са малолетним Птоломејем XIII, изгледало је да власт припада Клеопатри, али се десило нешто неочекивано. Васпитач њеног мужа, Потин, паметни и прорачунати дворанин, маштао је да влада уместо свог приглупог ученика, а против њега Клеопатрино оружје није деловало, јер је био евнух. Она је закључила да њен савезник у борби за власт може бити само свемоћни сусед – Рим. Од тада је све своје напоре усмерила на завођење високих достојанственика Римљана. Први у њену мрежу упада син тадашњег владара империје Помпеја – Гнеј, који је био усхићен што је провео неколико ноћи са египатском царицом. Међутим, док је Клеопатра очаравала Помпеја Млађег, у Риму је извршен преврат и власт је прешла у руке Гаја Јулија Цезара.

Клеопатрину несмотреност искористио је лукави Потин пустивши гласине међу становницима Александрије да је царица, наводно, издала Египћане и да ће Римљани ускоро упасти у град. Клеопатра је била принуђена да бежи у Сирију. Њен заштитник Помпеј доживео је потпуни пораз – Фасалска битка учврстила је Цезарову власт, а Помпеј је побегао у Египат. Међутим, тамо га је сачекао Потин и са осмехом предао његову главу Цезару, који је заузео Александрију. Судбина је опет била наклоњена Клеопатри када је послала римског владара у Египат. Формални повод за посету био је дуг који је Египат требало да врати Риму. Цезар је имао намеру да дође до новца да би могао да исплати ратнике, али је желео и да се умеша у свађу између мужа и жене. Наредио је и Птоломеју и Клеопатри да распусте своју војску и да се јаве у Александрију, али лукави Потин није царици уручио позив и Клеопатру је само невероватна интуиција довела до Цезара. Обукла је обичну одећу и, надмудривши Потина, ушла у град...

Десило се оно чега се вероватно бојао мудри Потин: Цезар није могао да се одупре Клеопатриним љубавним чарима. Ујутру је објавио Птоломеју да мора одмах да се помири са сестром и подели са њом власт. Тако је Клеопатра опет узела власт у своје руке ослободивши се непријатеља Потина, који је врло брзо убијен јер је био учесник неуспешне завере против Цезара. Погинуо је и несрећни Птоломеј XIII. Нови брак са следећим братом Птоломејем XIV ништа није променио у Клеопатрином животу већ јој је био потребан за остварење политичких циљева. Египат је био у њеној власти. Неколико месеци после Цезаровог одласка, Клеопатра је родила сина и дала му име Птоломеј Цезарион.

Клеопатрини захтеви су се знатно повећали. Сада је имала утицајног љубавника и јаке позиције које су се учврстиле рођењем законитог наследника. Када је стигла у Рим, био јој је приређен грандиозни дочек. Међутим, египатска царица је добро знала да нема ничег варљивијег од власти – тешко јој је пало када је Цезар убијен. Поново је морала да бежи и да се сналази како да учврсти свој политички положај.

Рат у Риму трајао је две године, а за то време, Клеопатра је заузимала позиције између две зараћене стране. И присталице и противници Цезара тражили су од ње војну помоћ. У то време је умро последњи Клеопатрин законити малолетни муж. Причало се да га је она отровала, али то није било истина. Измучен понижењима, Птоломеј XIV сам је попио отров. Сада су све царичине наде биле усмерене ка малом Цезариону.

Рат је завршен победом Цезарових присталица и владар је постао Марко Антоније, који је, исто као и Цезар, желео да добије новац од египатске царице. Међутим, све се завршило тако што је Клеопатра од мушкарца ког је потчинила добила све – неограничену власт у Египту, признање Цезариона за наследника Римске империје, раскошан живот.

За то време, из Рима је долазила претња од Цезаровог усвојеника, Октавијана, који се озбиљно припремао за рат. Армија Антонија и Клеопатре имала је бројчану надмоћ, али је управо то одиграло негативну улогу. Рачунајући да су бројнији, а, самим тим и јачи, изгубили су битку још на самом почетку. Антоније је, са својих педесет година, изгледао као старац, његове руке више нису чврсто држале мач, јер су оргије учиниле своје. Клеопатра, која је навикла да све лако добија, мислила је да је таленат војсковође нешто слично победама у љубави и узела је на себе командовање делом морске флоте. Међутим, у одлучујућој бици на мору, Клеопатра је издала Антонија. Њени нерви нису издржали и она је у јеку битке побегла. За њом је појурио Антоније, избезумљен од љубави. Клеопатра, желећи да се спасе, покушавала је да сакупи некакву „народну војску“, у коју је ступио чак и млади принц Цезарион. Такође је размишљала о бекству, али и о могућности да заведе противника. Ниједан од планова јој није успео – Антоније је потпуно деморалисан, Арапи су спалили све њене бродове, а Октавијан, безосећајни и окрутни војник, није желео ни да види остарелу царицу.

Очајна Клеопатра покушавала је да спаси свој живот издајом Антонија. Међутим, Октавијан је већ био заробио Клеопатрину децу. Египатска царица је била поражена. На преговорима са египатским изасланицима, Октавијан је прећутао свој план да окује Клеопатру златним ланцима и проведе је улицама Рима. Међутим, она је сазнала за то и наредила је да јој донесу најлепше хаљине. Затим је узела корпу у којој је, међу плодовима слатких смокава, спавала змија. Убодом игле, царица је пробудила отровницу и одмах је уследио безболни ујед. Две верне слушкиње изабрале су смрт крај ногу умируће господарице.

Клеопатра је сахрањена са почастима поред Антонија. Освајач је наредио да се из Александрије уклони његова статуа, а Клеопатрине мермерне кипове је оставио. Цезарион, син Клеопатре и Гаја Јулија Цезара, убијен је, као могући претендент на власт.

Земаљски пут прелепе Египћанке Клеопатре је завршен, а легенда је започела свој пут у бесмртност кроз многобројна уметничка дела:

„Ја ћу вам љубав продати своју;
Реците: ко ће од вас да купи
Ценом живота ноћ моју?“

(„Египатске ноћи“ А. С. Пушкин)

{fastsocialshare}