slika baner 7f.png
User Rating:  / 2
PoorBest 

Чудотворне иконе

Поштовање икона, њихово сликање и употреба била је оспоравана, али је на основу одлука Седмог васељенског сабора дозвољена у 8. веку. Сабор је одлучио да се свете иконе Христове, Богородице, апостола, анђела и свих светих поштују и целивају. То није идолопоклонство, клањање материји, него прототипу који је на иконама изображен. „Част указана икони ка прототипу се уздиже“, каже Сабор, односно, онај који указује част икони, ту част указује личности која је приказана на њој.

Из мноштва чудотворних икона које се налазе широм православног света, издвојили смо предања о чудотворним иконама Пресвете Богородице које припадају српском културном наслеђу.

Млекопитатељница 

Усмена хиландарска предања кажу да се икона Богородице Млекопитатељнице налазила у манастиру светог Саве Освећеног, у близини Јерусалима. Одлазећи из овоземаљског живота свети Сава Освећени се пророчанским речима обратио братији – да ће њихову лавру у будућности посетити поклоник, царевић истог имена, коме треба даровати икону Богородице, у знак благослова од стране лавре. Након шест векова обистинило се пророчанство. У 13. веку свети Сава српски на поклоничком путовању у Свету земљу посетио је поменуту светињу. Тада му је уручено пророчанско завештање светог Саве Освећеног – поред иконе Мајке Божје коју су звали Млекопитатељница, добио је и икону Богородице Тројеручице. Икону Богородице Млекопитатељнице свети Сава је сместио у Карејску келију. Према канону православне цркве, икона Богородице поставља се на леву страну олтарских двери. Свети Сава је ово правило прекршио сместивши је на десну. Празновање иконе Богородице Млекопитатељнице врши се при Карејској келији 12. јануара.

Тројеручица

Историја свете иконе назване Тројеручица сједињена је са житијем светог Јована Дамаскина, које нас подсећа на чудесно исцељење његове одсечене руке за време владавине цара Лава Исавријанца у 8. веку. Свети Јован је ревносно штитио православље и оповргавао иконоборце. Иконоборци су јеретици који су се борили против поштовања икона, а били под покровитељством цара Лава. Да би се осветио светом, цар га је оклеветао кнезу Дамаска, код кога је свети Јован обављао дужност управитеља. Лав је оклеветао светог Јована речима да је тобоже свети код цара тражио његово разрешење са дужности. Не проверивши тврдњу, кнез Дамаска нареди да се Јовану одсече рука која је то написала и обеси на тргу као упозорење другима. Увече, истог дана када је казна извршена, свети страдалник је упутио своје пријатеље са поруком да има и имаће несносне болове све док његова рука буде обешена. Кнез се сажали и заповеди да му врате руку. Током те ноћи свети Јован се затвори у своју келију, падне пред икону Пресвете Богородице са Младенцем, придржавајући одсечену шаку на месту где је била. Дубоко и из свег срца се молио Мајци Божјој да исцели његову руку, како би и даље бранио православље. У сну свети Јован је видео Пресвету Богородицу која му се обратила речима: „Ево твоја рука је сада здрава, немој се више жалостити него испуни оно што си ми у молитви обећао.“ Када се пробудио Јован више није осећао болове, а рука му је била исцељена. Из благодарности према Богородици свети Јован је направо сребрну шаку и приложио је икони Заступници. Од тада се та икона назива Тројеручица. Из Дамаска икона је пренета у лавру светог Саве Освећеног, где се свети Јован Дамаскин преселио. Отуда је заједно са иконом Богородице Млекопитатељнице пренета на Свету гору посредством светог Саве. Чува се у манастиру Хиландару.

За ову икону везана су многа чуда, али најупечатљивије је оно из 17. века, када се упокојио игуман Хиландара. Када је братија приступила избору новог, настала је расправа и препирка. Једанпут, када су монаси дошли на јутарње богослужење, видели су да икона Тројеручице стоји на игумановом месту. Приписавши то тајном поступку свештенослужитеља, монаси су је вратилли у олтар, али и следећег јутра икона је била на игумановом месту. Исти поступак се понављао више пута све док се Пресвета Богородица није јавила у сну једном монаху. Њена воља била је да се Њена икона не дира са игумановог места како и убудуће не би било свеђе око игуманског звања. Због тога у Хиландару не бирају игумана. Проигуман или намесник игумана управља манастирским пословима и заузима место после игумана, док на игуманском месту стоји икона.

Обе иконе прославиле су се многим чудима, тако да мноштво народа долази на поклоњење овим светињама.

Више о другим православним иконама можете сазнати у књизи „Велича душа моја Господа“, коју у свом фонду поседује Библиотека шабачка.

{fastsocialshare}

.

 
 

Времеплов категорије

.