slika baner 5f.png
User Rating:  / 1
PoorBest 

Необичне судбине генија: Александар Сергејевич Пушкин

Чим је Пушкин дошао у престоницу, донео је одлуку да се ожени. Запросио је шеснаестогодишњу Наталију Гончаров, која је најпре одбила песника, па после пристала да се уда за њега. Међутим, Пушкину није била суђена брачна срећа. Док је била девојка, песникова жена је била чедна и повучена. Када се удала, постала је лакомислена и необуздана, жељна лаких уживања. Непрестано је посећивала балове и плесала са мушкарцима које једва познаје. С друге стране, Пушкин, иако тек у тридесетој години, био је преморен животом. Најрадије је седео код куће дружећи се са малим бројем својих пријатеља. Био му је потребан мир и одмор.

Неслагања у браку су се почела испољавати још првих година заједничког живота. У једном писму Пушкин својој жени пребацује због њеног расипништва и гомилања дугова који му нарушавају углед. Истовремено, око песника су се почеле плести сплетке као и раније, док је био момак. Почели су га сумњичити и код цара, отварали су му писма. Физички оронуо, уморан од непрекидних сплетки и разноврсних неприлика, морао се склонити на дужи одмор на своје пољско имање. Тек тада је Пушкин и сам почео морално падати па се вратио љубавним авантурама. Почело се причати о његовој вези са младом свастиком, потом и женом аустријског амбасадора.

Гласови о неверству Пушкинове жене почели су кружити јавно. Он јој то у једном писму отворено пребацује: „Много се прича о теби, душо моја, мада ја не знам све, јер мужеви последњи дознају шта им жена ради. Чујем да је због твоје кокетерије неко толико пао у очајање да је морао за утеху да састави читав харем од ученица балетске школе“. Уз све то, песник је крајем 1836. године добио анонимно писмо: „Велики крстови, командери и каваљери пресветлог ордена Рогоње међу мужевима на својој седници једногласно су изабрали г. Александра Пушкина за помоћника великог мајстора ордена Рогоње међу мужевима и за историографа ордена“. Након овога, песник више није владао собом. Када је сазнао да је писмо умножено и послато свим угледним личностима у престоници, без оклевања је позвао на двобој човека за кога су сви говорили да је љубавник његове жене. Пушкина није послужила срећа у двобоју. Тешко је рањен и убрзо је умро 1837. године.

Пушкин је учествовао у 21 двобоју. Већина позива на двобој потицала је управо од њега , а оне на које је био позван, проузроковао је својим увредама. Песник је свог стрица позвао на двобој зато што му је овај, у шали, преузео једну играчицу, уседелицу. Једног мајора је пак позвао на двобој зато што му је овај очински скренуо пажњу да му у позоришту, док је седо поред њега, не смета и да престане гласно да разговара и да намерно кашље. Једном је припит дошао на билијар и стао ометати играче. Када су га ови опоменули и замолили да их остави на миру, позвао их је на двобој. Враћајући се кући са својим секундантом, отрезнио се и непрестано је понављао: „Ружно је и гадно то било. Како да се то ликвидира?!“ Једном је позвао на двобој једног Грка зато што се овај зачудио кад је песник рекао да није прочитао неку књигу. Секретара Француске амбасаде позвао је на двобој зато што му се учинило да је овај рекао једној дами којој је песник пришао: „Отерајте га!“ Последњи двобој песник је, такође, сам изазвао иако су пријатељи на све начине покушавали да га од тога одврате. Они су осетили да се Пушкин у свему томе никако не сналази, нити познаје навике и обичаје највишег петроградског друштва, духовно празног и раскалашног, у које га је увукла кокетна жена.

Песник је на двобојима био прибран и неустрашив. Као дуелант је био одличан стрелац. Један његов противник на двобоју, такође одличан стрелац, признао му је: „Ви исто тако добро стојите пред куршумом као што добро пишете“. Песник је био добар стрелац јер је много вежбао. Један његов слуга је причао да његов господин „свако јутро, кад се пробуди, остаје дуго у постељи и пуца из пиштоља у зид“. Да би се још боље оспособио за двобој, са собом је носио тежак штап. Када га је једном стриц упитао зашто га носи, Пушкин је одговорио: „Зато да би рука била тврђа: ако дође до пуцања, да не мрдне“.

И тако даље и тако даље... И још толико интересантних детаља из живота једног од највећих руских песника. После свих ових информација које смо поделили са вама, сигурни смо да ће свако поновно читање Пушкинових дела на вас оставити потпуно нов утисак. То и јесте улога књижевности. Али и живота.

.

 
 

Времеплов категорије

.