slika baner 8f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Ко је био Момчило Гаврић?

Не догађа се први пут у историји Србије да велики и племенити људи и њихова дела буду заборављени, скрајнути или да се за њих скоро и не зна. Још за живота много таквих јунака доживљавало је најразличитије неправде, али њихова племенитост и човечност нису дозвољавали да се успостављени став према животу и свету промени. Остајали су скромни, пожртвовани свом идеалу до краја овоземаљског живота.

Пре стотину година месец август изменио је у потпуности живот једног дечака. Безбрижно и опуштено детињство Момчила Гаврића, дечака из села Трбушнице код Лознице, замениће борба за преживљавање изазвана Великим ратом. Познато је да је аустроугарска војска 1914. године чинила невиђена зверства над недужним становништвом на подручју Мачве, Поцерине и Јадра. Паљено је и рушено све, убијано од деце до старих и изнемоглих. Сличну судбину доживела је и Момчилова породица. Док се породица Гаврић спремала за збег, малог Момчила отац је послао да обавести стрица да припреми воловску запрегу. Када се вратио, затекао је стравичан призор – мајка, отац, четири брата, три сестре и снаха, лежали су по дворишту побијени. Таква слика га је уплашила и натерала на бег. Бежећи, тражио је положаје српске војске. Наишао је на Шести артиљеријски пук Дринске дивизије првог позива. Други живот осмогодишњег Момчила Гаврића започео је управо тада. Сазнавши за злочин над Момчиловом породицом и да је дечак остао сироче, сви војници су га топло прихватили. Мајор Туцовић дозволио је дечаку да освети своју породицу – имао је право да свакога дана опали три пута из топа. Бригу о њему је преузео Златиборац Милош Мишовић те су они током рата постали нераздвојни пријатељи.

За живота више пута је доживљавао непријатности – хапшење 1929. године од стране Југословенске краљевске војске јер нису веровали да је носилац Албанске споменице, за време Другог светског рата два пута је био у логору, а након рата био је хапшен и од стране ОЗНА због става „да нам Албанци нису браћа.“

Момчило Гаврић стекао је у рату чин каплара са осам година и тиме постао најмлађи каплар на свету, а затим са дванаест година чин поднаредника. Са српском војском преживео је голготу Албаније и обрео се у Грчкој. Носилац је Албанске споменице, Споменице Првог светског рата, Ордена заслуга за народ. Након рата школовао се у Лондону у гимназији „Хенри Рајт“. По повратку у Србију завршио је графичарски занат, а онда се запослио у фабрици хартије „Вапа“. Оженио се Косаром и са њом добио два сина, Бранислава и Александра. Скромни живот Момчила Гаврића завршио се 28. априла 1993. године. Сахрањен је уз све војне почасти на Новом грбољу у Београду.

Како је провео рат и шта све доживео након рата најмлађи каплар на свету, можете прочитати у романсираној биографији Момчила Гаврића „Најмлађи каплар на свету“ Бранислава Голднера, роману „Син Дринске дивизије“ Драгише Пењина, а ускоро ће се у фонду Библиотеке шабачке наћи и биографија „Са Гучева у легенду“ Милисава Секулића.

.

 
 

Времеплов категорије

.