User Rating:  / 0
PoorBest 

Кратка историја пољупца


Можемо ли замислити живот без пољубаца? Љубимо се када се сретнемо, када се растајемо или желимо некога да заведемо. Пољупци изражавају поштовање, наклоност, љубав, завет или пак провокацију. Љубимо да бисмо запечатили обећање, као на венчању, али љубимо и да бисмо насамарили некога. Да ли сте некада размишљали како је настао пољубац, тј. када су људи почели да се љубе и зашто? Ми јесмо и зато смо решили да пронађемо одговоре. Као и до сада, потражили смо их на правом месту – у књигама.

Неки антрополози сматрају да је пољубац настао као резултат обичаја да се мека, претходно сажвакана храна, коју би обично сажвакала мајка, убацује беби у уста. Други пак сматрају да пољубац проистиче из тактилног задовољства јер сваки човек ужива у нежном додиру партнерових усана. Не бисмо, имајући све то у виду, погрешили ако бисмо рекли да је пољубац инстинкт, да је важан колико и дисање или потреба за храном.

Пољубац има моћ да преобрази – бајка каже да може претворити жапца у принца и пробудити Успавану лепотицу. У Индији, рецимо, младе жене верују да ће имати среће у браку ако се буду љубиле са кобром. С друге стране, у римокатоличкој митологији верује се да ће пољубац у десно стопало кипа неког свеца повратити здравље болеснима. Пољубац утиче и на расположење, јер се током љубљења у мозгу стварају хемикалије које шире позитивна осећања и поправљају расположење.

За неке пољупце се верује да су прожети магијским моћима. Традиционално је веровање да ће они који пољубе Камен из Бларнија (камен који је уграђен у зид куле замка Бларни у ирском селу Бларни) заувек добити способност убеђивања и речитости. Једна легенда каже да је нека старица у камен улила магијске моћи како би се одужила краљу који ју је спасао од дављења. Тај краљ је, када је пољубио омађијани камен, добио дар углађеног језика. Термин blarney, што значи умирити финим убеђивањем, смислила је краљица Елизабета I огорчена низом неиспуњених обећања лорда Бларнија да ће се одрећи замка у корист круне. Након што је пољубио камен, Бларни је продужио свој останак користећи нежне, манипулативне речи. Иначе, љубљење чувеног камена представља прави физички изазов јер су људи који су љубили тај камен висили окачени о пете преко ивице грудобрана. Велики број несрећа се догодио на том месту. Данас се унајмљују водичи да помогну људима у нагињању уназад у амбис.

Пољубац може да споји два тела у једно. Хермафродит, запањујуће леп син Хермеса и Афродите, купао се наг када га је видела нимфа са извора Салмакиде и покушала да га пољуби. Њено удварање је одбијено што ју је мотивисало да се помоли боговима да је заувек споје с прелепим младићем кога обожава. Њихова тела су спојена у једно које је имало одлике и мушког и женског пола. Надовезујемо се на ову причу помињањем брачног пољупца као блаженог мешања идентитета у коме двоје постају једно. За старе Римљане (прве који су пољупце поделили на оне између познаника, оне између пријатеља и оне између љубавника) венчани пољубац је служио као печат брачних завета.

Јудин пољубац у својој основи има издају и истоимена је алузија на Јуду Искариотског, једног од Исусових дванаест ученика, који је за тридесет сребрњака издао Исуса пољупцем га означивши високим свештеницима и старешинама Јерусалима. До дана данашњег Јудино име је синоним за издају. Коришћење издајничког пољупца зарад прикривања неког издајничког чина може се наћи и у Старом завету (Приче Соломунове, 27:6): „Ударци од пријатеља истинити су, а цјеливи ненавидникови лажни.“

Пољубац вампира не само да издаје већ испија жртвину душу и преображава пољубац жудње у пољубац смрти. У „Дракули“ Брема Стокера три вампирице грофа Дракуле предивне су и неодољиве: „У срцу сам осећао нечастиву, жарку жељу да ме пољубе тим црвеним уснама.“ Али њихови примамљиви пољупци су очито фатални.