slika baner 9f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

"Битлси" за почетнике

У октобру 1962. године у британским продавницама плоча се појавило прво издање музичког састава из Ливерпула под именом „The Beatles“. Нико, па ни чланови групе Џон Ленон, Пол Макартни, Џорџ Харисон и Ринго Стар нису могли ни да сањају каква их слава очекује.

Џон Ленон је био један од ливерпулских омладинаца на које је нови музички талас оставио снажан утисак. Пошто су му се родитељи развели, мали Џон је предат на чување својој тетки Мими. Када је уписао Уметничку школу, основао је скифл-бенд „Кворимен“. На наступ овог састава један Ленонов другар довео је момка по имену Пол Макартни, који је својим талентом одушевио вођу „Кворимена“. Веома брзо су Џон и Пол почели да се друже и да заједно пишу песме. Када је Пол бежао са часова, налазили су се у кући тетка Мими, а када су су вежбали у слободно време, одлазили су у скромнији дом Макартнијевих, где их је тата Џејмс, и сам музичар, охрабривао. Говорио им је: „Добре су вам песме, само избаците то силно ‘је је је’“. Једна од првих заједничких композиција инспирисана је Половом симпатијом из одељења. У међувремену се групи „Кворимен“ придружио гитариста Џорџ Харисон. У групу га је довео Макартни, који га је упознао у школском аутобусу.

Група је доживела велику кризу када је Џонова мајка Џулија, таман што се приближила остављеном сину, погинула пошто ју је ударио аутомобилом један полицајац. Ова трагедија је још више зближила Џона и Пола, који је такође рано остао без мајке. Тада су се чврсто договорили да све композиције потписују као Ленон – Макартни. Годину дана после погибије мајке, тетка Мими је купила Џону прву електричну гитару марке „хофнер“ и покренула нови талас ентузијазма. Групу су чинили Џон, Пол, Џорџ и Џонов најбољи пријатељ, даровити сликар, али неспретни басиста, Стјуарт Сатклиф. Ускоро им се придружио и бубњар Пит Бест.

Током 1960. године почели су да добијају прве професионалне послове одрекавши се старог имена. У то време Ленон је смислио игру слова која је у реч „бубе“ унела појам „ритам“ („beat“, па одатле „The Beatles“ уместо „The Beetles“).

У августу 1960. године момци су се упустили у прекоморску пустоловину прихвативши посао у клубу „Индра“, у озлоглашеној четврти Хамбурга. За ту прилику су позајмили озвучење са Леноновог факултета, које никада није враћено. Наступи су им трајали целу ноћ и подразумевали су пружање музичке подршке стриптизетама, а подразумевали су и ноћи пуне тешких искушења за ове момке (први посао је завршен када је Харисон депортован зато што још није имао пуних 18 година). Пошто су свирали сатима, понекад би „подвалили“ и неку сопствену песму. Пит Бест се сећао њиховог одушевљења кад је „Love Me Do“ побрала аплаузе једнаке онима које су изазивали тренутни светски хитови.

Када је у фебруару 1961. године Џорџ постао пунолетан, момци су могли да се врате у Хамбург, овај пут у нешто бољи клуб „Топ 10“. Тамо су се почели дружити са младим немачким интелектуалцима, редовним посетиоцима њихових свирки. У том периоду их напушта Стјуарт који је одлучио да се врати сликарству (неколико месеци касније Сатклиф је умро од излива крви у мозак пропустивши велики успех својих пријатеља). Пол Макартни је тако постао басиста.

Код куће, у Ливерпулу, још раније су почели да наступају у мемљивом подруму, у клубу који се звао „Cavern“. Од стидљивих свирки у време ручка за секретарице околних предузећа, „Битлси“ су брзо напредовали до положаја најредовније атракције све омиљенијег клуба. У новембру 1961. године у врелој атмосфери „Каверна“ први пут их је уживо слушао власник оближње продавнице плоча Брајан Епштајн. Задивљен оним што је чуо, понудио се да буде њихов менаџер и већ почетком наредне године почиње низ неуспешних аудиција и покушаја да се добије уговор с неком од великих лондонских дискографских кућа. Разочарани, момци су се поново вратили у Хамбург.

.

 
 

Времеплов категорије

.