slika baner 5f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

„Битлси“ за почетнике (наставак)

Током боравка у Хамбургу, момцима је стигао телеграм о заказаној аудицији за огранак компаније EMI „Parlophone“. Као што је и само име упућивало, она се углавном бавила говорним снимцима и „комичарским“ плочама, као што су били албуми глумца Питера Селерса. Управо је Селерсов продуцент Џорџ Мартин дочекао ливерпулски квартет за миксетом студија у Еби Роуду јуна 1962. године. Намрштеног лица, Мартин је пратио обраде популарних песама тог времена, али када је чуо ауторска дела, благо се осмехнуо. Када су момци одложили инструменте, Мартин их је дочекао одмереним, али строгим низом замерки на рачун онога што је чуо. Након тога их је упитао да ли је њима можда нешто засметало. „За почетак, не свиђа ми се твоја кравата!“, одбрусио је Харисон. Срећом, продуцент је имао смисла за хумор, а већ пола сата касније особље студија је било на поду смејући се неодољивим шалама ливерпулских мангупа. Међутим, тај дан није баш био срећан за све чланове бенда, јер је уговор био условљен отпуштањем бубњара Пита Беста чије је свирање било испод нивоа остале тројице. Без много сентименталности, Ленон, Макартни и Харисон оставили су Епштајну да обави непријатну дужност и заврбује Ричарда Старкија, ливерпулског бубњара с којим су се зближили у Хамбургу где је он наступао у бенду Рорија Сторма. Тај симпатични „носоња“, касније познатији под псеудонимом Ринго Стар, постао је члан овог бенда и тог тренутка је започела историја...

Тек оформљена група у септембру 1962. године упутила се у студио да сними своју прву плочу. Међутим, новог бубњара је сачекало непријатно изненађење – продуцент Џорџ Мартин није имао поверења и позвао је тада познатог музичара Ендија Вајта. Чланови бенда су бурно реаговали тако да је после расправе пронађено решење – песма „Love Me Do“ снимљена је у две верзије, једну свира Ринго, другу Енди Вајт (са Рингом, који је у тој верзији био ‘запослен’ даирама). На крају су оба снимка употребљена – један на синглу, а други на првом албуму. Продуцент је за момке имао још једно изненађење. Наиме, како се тема коју је Ленон свирао на усној хармоници преклапала са кључним вокалним делом песме, Мартин је тај мали солистички певачки део доделио збуњеном Макартнију, чија се нелагодност неочекиваном дужношћу јасно чује на снимку.

Плоча са песмом „Love Me Do“ појавила се у продаји 5. октобра 1962. године и нашла се на 17. месту британске топ-листе, и то највише захваљујући великом броју примерака који је Брајан Епштајн наручио за своју радњу. Један од оних који су на прво слушање осетили да се ради о изврсном бенду и сјајним песмама био је наш млади кошаркаш Радивоје Кораћ. Задесивши се у Енглеској у време објављивања сингла „Love Me Do“, купио је плочу, донео је у Радио Београд и пустио легендарном Николи Караклајићу, тада задуженом за програм за младе.

„Послушајте! Мислим да ће од ових момака бити нешто!“

И било је. И јесте. И биће.

.

 
 

Времеплов категорије

.