slika baner 5f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Занимљиви владари – Петар Велики (1672-1725)

Не може се говорити о необичним владарима, а да се не спомене Петар Велики. Вероватно претпостављате да је надимак добио због своје висине (био је висок преко 2 метра), али и због снаге (остало је забележено да је могао да сломи сребрњаке са само два прста). Био је доброг здравља и купао се у мору чак и зими када је површина воде залеђена. Иако толико снажан и доброг здравља, Петар Велики није дочекао старост – умро је у 52. години. Наиме, у новембру 1724. године један брод је почео да тоне, а овај владар је скочио у ледено море како би помогао да се брод спасе. Након тога је добио високу температуру, а два месеца касније, у јануару 1725. године, руски цар је издахнуо. Аутопсија је показала да је његова бешика од силне упале била сва у гноју.
Петар I је рођен у Москви 1672. године, као прво дете цара Алексеја Михаиловича (који је умро када је Петру било три године) и његове друге жене Наталије Наришкине. Имао је двојицу старије полубраће Ивана и Федора, старију полусестру Софију и млађу сестру Наталију. Петар је изабран за главног наследника престола, јер је Иван имао проблеме са здрављем и био је готово слеп. Софија се побунила, па су 1682. године Петар и Иван крунисани како би владали заједно, а Софија била регент. Петар је тада имао само десет година. После Иванове смрти 1696. године, Петар је владао сам убедивши све своје противнике да је то у интересу свих, али и сестру Софију уверавајући је да је за њу најбоље да оде у манастир.
После рата с Турским царством 1696. и 1697. године, Петар Велики је одлучио да крене на путовање по Европи да би видео како се тамо живи. Након тога је драстично изменио начин владања у Русији, али и донео најновију западну технологију, трговину, производњу, културни живот, економију, архитектуру... Руски цар је по Европи путовао под лажним именом како би могао лакше да се креће. Тако је било и приликом боравка у Енглеској. Цар је био у једном дворцу, али су његови бахати и некултурни пратиоци буквално демолирали унутрашњост прекрасног здања. Запалили су столице, поцепали завесе и постељину, а уметничке слике су им служиле као мете за гађање. По завршетку Северног рата, Петар Велики је основао нову престоницу – Санкт Петербург (Петроград) и тамо преселио двор. Била је то Венеција Севера, као су људи говорили.
Петар Велики је имао седамнаест година када се оженио Јевдокијом Лопукином. Након десет година не баш тако срећног брака, цар је предложио Јевдокији да се замонаши. Године 1718, од последица бичевања, умро је Петров син Алексеј, јер је био оптужен да је ковао заверу против оца. Александар, други син великог руског цара, преминуо је кад му је било само годину дана. После неуспелог првог брака, Петар I се оженио Мартом Скавронском, Литванком, дугогодишњом љубавницом, која је променила веру и постала Катарина, Касније Катарина I. Петар и Катарина су имали више деце, али је само двоје преживело – Ана и Јелисавета, будућа царица.
Висок, витак, округлог лица и крупних црних очију, Петар Велики остављао је снажан утисак на све. Међутим, још јачи утисак је остављала нервоза коју је одавао сваким делом свога тела – његово лепо лице се често трзало, чинио је принудне покрете, чешао нос, гладио косу, шмркао. Често је патио од конвулзије (грчења) и губио је свест. Цар је био и веома преке нарави тако да су сви непрестано стрепели од њега. С правом. За сваку ситницу је батинао своје поданике, а када је сазнао да је његова љубавница у прошлости имала другог љубавника, наредио је да га убију. Одсекли су му главу и ставили у велику посуду с алкохолом коју је несрећна жена морала да држи у својој соби као упозорење да јој више не падне на памет да погледа другог мушкарца. Иако је био неустрашив, ипак је и сам цар имао неке своје слабости и страхове – изузетно се плашио бубашваба. Када би их видео, хистерично је позивао у помоћ.
Петар Велики није волео да се дотерује тако да је углавном носио стару одећу. Није носио перику иако је то тада био обичај, лети се бријао до главе, али није носио шешир. Волео је вино и пиво. Уживао је у храни – најчешће је јео црни хлеб и чорбу од купуса, свињско печење, шунку и сир. Није волео да иде у лов, више је волео да плови тако да су му руке неретко биле пуне жуљева од веслања. Волео је да игра шах. Понекад се понашао тако да се никада не би могло рећи да је моћни руски цар. Био је веома вредан. Посебно интересовање показивао је за медицину. Када год би се указала прилика, присуствовао је хирушким захватима. Занимала га је и стоматологија – његови дворани знали су да због зубобоље могу да се обрате свом цару у било које време. Тачније, то је било наређење. Остала је забележена прича да је једном, усред ноћи, на врата цареве одаје закуцао слуга и замолио да се његовој супрузи извади зуб који ју је наводно данима болео. Цар је био веома усхићен што може да се бави оним што воли и врло брзо је, својим зубарским прибором, извадио жени зуб. Тек касније је сазнао да је све, у ствари, била мужевљева освета због неких породичних несугласица и да жену зуб није ни болео.
Првог јануара 1700. године Петар Велики је прихватио јулијански календар који је тада важио и на Западу. Међутим, Запад је 1752. године прихватио грегоријански календар. Желећи да модернизује Русију, Петар Велики је увео 1698. године моду бријања за мушкарце и порез за оне који су носили браду. Бркови су били изузети. Владимир Путин, садашњи председник Русије, у свом кабинету има портрет Петра Великог, владара који се трудио да Русију учини најмодернијом земљом на свету.

.

 
 

Времеплов категорије

.