User Rating:  / 0
PoorBest 

Радост, срећа кроз времеплов

У Антици је преовлађивало веровање да су срећа и несрећа дарови богова. Тек кораком од мита ка логосу филозофи и песници су дошли до приче да је реч о нашим осећањима и да на њих можемо утицати. Еудаимониа гласи централни грчки појам за срећу. Религијског је порекла и значи стање човека ком је неки бог благонаклон. Такође су се користили појмови богатство и добро успевање. У латинском језику срећа су значиле речи Fortunatus, Felic. Стање које се наводи као еудаимониа се у латинским изворима од Цицерона преводи саbeata vita (срећан живот). Значење је било као и данас – материјално благостање, моћ, углед, слава, лепота... Али, већ у Хомерово доба се говори о томе да је у људској руци да избегавају патњу и несрећу. Песник наговештава нов појам hybris који значи нешто што је узрок непотребне патње. Јер човек покушава да пређе границе које су му богови поставили. Hybris по античком веровању увек има за последицу освету богова. Почев од петог и четвртог века пре н.е., у круговима песника и филозофа провејава веровање да патња и срећа зависе од интелектуалних и моралних врлина. Али, људи су веровали да и патња носи своју поуку. Индивидуална и колективна радост могла се у Антици испољавати поводом религијских свечаности. Игре, песма, гозбе, све је било у част богова. У Средњем веку радост има потпуно други смисао. Средњовековно право не познаје грађанско основно право сажето у формулу “потрага за срећом”. Црква се бори против лаичког испољавања афеката. Осуђује претерано показивање радости, свечаности и игре. Са лаичком дворском културом која се образује почев од средине дванаестог века, срећа и патња коначно излазе из научничких соба и манастирских ћелија. Дидактичка литература и фикционално песништво на народним језицима уздижу радост и храброст до друштвеног и људског идеала. Почиње и дворска литература која све више посматра појам личне среће, нарочито у љубави. “Културна борба почиње када се од тринаестог века у учењима Томе Аквинског нови појам среће утемељује теоријски. Он се огледа у поимању божје суштине”. Тако су дворска маштања о бољем животу добила назив земље Дембелије која је названа “плебејском утопијом”. У новом веку, роман “Срећник, срећко”, раширен у Европи од шеснаестог века, показује све веће значење новца као гаранције благостања... Богиња среће нуди мудрост, богатство, снагу, здравље, лепоту, дуг живот... Рационализовање у реформисаном шеснаестом веку врши диференцијацију животних простора, с различитим последицама за мушкарце и жене. Расте женина улога у надлежности за кућну и брачну срећу, те тако дисциплинује мушкарца који бива укључен у друштвену јавност која се обликује. Технички напредак ће ускоро бити централна претпоставка за срећу људи. Луксузне радости и нова култура укуса очекују се од зачина и дрога које доспевају у Европу из далеких земаља. Светови с друге стране обећавају рушење граница. Период европских револуција верује у перманентан темељни преображај до максимума осећања среће. Сви манифести о напретку захтевају смањивање патње. Али само у америчкој Декларацији о независности “трагање за срећом” нашло је пријем у каталогу људских права. Ипак, нове грађанске претензије нису ишле у корак са реалним. Иако су жене тежиле изједначавању поред материнске и брачне радости, избор партнера је често диктирала хијерархијска а не индивидуална принуда. Поред тога, сав научни оптимизам се разбија о социјалне проблеме. Социјалистичко учење тражи од пролетера да револуцијом савлада капиталистичко друштво ради срећног друштва. Са друге стране, као неподношљив кич двадесети век види хепи енд у књизи или слици. Као срећнога, Албер Ками види свог Сизифа који целог живота не може да доврши своју делатност. Суоченом са нерешивим задацима, човеку у Ново доба преостаје само радост што ће прихватити судбину као један апсурд. Неповерење према срећи коју прописује држава и у којој се индивидуална срећа и слобода жртвују, налази свој уметнички израз у делима попут “Врли нови свет” или “1984.”. У интересу повећања профита сервира се “животни квалитет”, за пријатнија осећања резервисано је слободно време... Психо тржиште обећава да ће развити срећан идентитет.