slika baner 4f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Исидора Секулић, наша суграђанка

Исидора Секулић је у октобру 1909. актом Министарства просвете Краљевине Србије постављена за привремену разредну учитељицу Српске краљевске више женске школе у Шапцу. Прeдавала је немачки језик и математику у свим разредима и гимнастику у трећем и четвртом. Школа је била на Баиру, у Улици краља Александра.

Године 1911, 27. октобра министар просвете поставља г-ђицу Исидору Секулићеву за сталну разредну учитељицу ове школе, и шаље сведочанство о њеном прелазу у српско поданство.

У септембру 1912. Исидора Секулић добија премештај и одлази у Београд за професора Више женске школе.

У сећањима своје ученице Даринке Крстић Бертолино остала је као једна од првих које су подсекле косу, па су је звали ‘шишава Исидора’. Према ђацима је била ледена и врло строга и много се нервирала због њиховог незнања.

У настави је била веома коректна, озбиљна, а ипак приступачна деци. Није много учествовала у ваннаставним активностима, памте Загорка Павловић Тупањанин и Ана Благојевић. Добија се утисак да није била одушевљена својим доласком у Шабац... Остало је у успомени ученица и да се елегантно облачила, увек имала кратко подшишану косу, али је често била преозбиљна, некако усамљена, резервисана... Нико није знао ко су њени пријатељи и пријатељице. Често је шетала по граду или изван града, на периферији, на Дудари, али и тад сама, без друштва.

У писму Универзитетској библиотеци у Београду, Душан Поповић, пореклом Шапчанин, пише о пријатељству Исидоре Секулић и свог оца Владимира Поповића: Исидора Секулић и мој отац, обоје у својим младим данима, кад је она боравила у Шапцу, били су велики пријатељи. Мој отац ју је ценио као изузетно паметну и продуховљену особу. Честе су биле њихове дуге шетње обалом Саве код Шапца! Да ли је ту било нечег дубљег од пријатељских разговора то не знам. Међутим, мајка ми је говорила да је прича ‘Растанак’ из ове књиге (Сапутници) у неку руку опис мога оца, наравно написана са пуно књижевно-песничке слободе.

Исидора Секулић учествује у културном животу Шапца и Српске краљевске више женске школе: учествује у раду Француског клуб који је био зборно место елите, грађанства, где се време проводило комотно и пријатно, свира клавир у кући професора и композотора Роберта Толингера, прати позоришне представе, присуствује опери и пише текст за Ново време Поводом посете Београдске опере у Шапцу са зкључком да Београдска опера није стекла популарност у Шапцу; духови се нису ни много ни непосредно ангажовали; према томе ни чисто уметнички ни економски биланс ове оперске сезоне не гласи одвећ повољно...

У Извештају Српске краљевске више женске школе за школску 1909/10. описана је свечана прослава Светог Саве на којој је Исидора Секулић беседила: Свечаност водоосвећења и сечење славског колача извршено је после подне у лепо украшеној дворани у присуству Њег. Преосвештенства Госп. Сергеја, епископа шабачког и много одабраног грађанства. Говор је одржала г-ђица Исидора Секулићева ‘О страним књижевностима у модерном образовању’... На овој прослави рецитовала је једна ученица ‘О Српству’ што је г-ђица Исидора Секулићева саставила нарочито за ову прилику.

Соња Бокун Ђинић

.

 
 

Времеплов категорије

.