slika baner 6f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Исидора Секулић, наша суграђанка (други део)

За време боравка у Шапцу Исидора Секулић улази на велика врата у српску књижевност као суптилни прозни писац, као луцидни књижевни есејиста, као изграђени критичар и преводилац са енглеског. Прозно-есејистичке текстове мотивисане националним осећањима, као што је Видовданска идеја (...каква јединствено лепа идеја, да се од Воидовдана, дана опојавања и кађења мртвих традиција, да се од тог дана створи дан велике и живе замисли, дан свесног обрачунавања и активног полета...), Народна част и Ми и стварност објављује у Словенском југу; у Српском књижевном гласнику објављује прозно-есејистичке текстове који су били израз личних осећања, особене психологије и филозофских размишљања: Главобоља, Самоћа, Круг, Умор, Чежња, једну сасвим необичну прозу у тадашњој српској књижевности. У Српском књижевном гласнику објављује и превод са енглеског De profundis Оскара Вајлда.

У шабачким годинама су написани и текстови: Госпођа Кири и Француска академија, Виц господина Бернарда Шоа, Из једног писма, (Зашто наша књижевност нема сувише сарадника, зашто наше књиге и листови имају сувише примерака), Песници који лажу, Руска кљижевност и студенти, Литургија, Литература и журналистика, Поза, Паланка ( Ово је место с оне стране добра и зла. Овде се закључују дани и преспављују ноћи, овде се умарају страсти и суше каректери, овде се само дањи мисли, живи и греши)... и објављени у Делу, Бранковом колу, Зори и Босанској вили.

Књижевну посебност и особеност у српској књижевности потврђује и првом књигом сабраних прозно-есејистичких текстова Сапутници, објављену 1913, авангардом пре Ex pontа Иве Андрић и пре Дневника о Чарнојевићу Милоша Црњанског. Док је боравила у Шапцу, Исидора Секулић је и путовала, посебно је пут у Скандинавију, у Кристијанију, (Осло) на њу оставио посебан утисак. Од пуне бележнице утисака, настаће књига Писма из Норвешке коју ће објавити 1914. године.  

Соња Бокун Ђинић

.

 
 

Времеплов категорије

.