slika baner 5f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Успомене на целулоидним тракама

Сусрећу се две историчности, две врсте успомена - сами фотографски апарати са целулоидним тракама, као и фотографије, у објектив ухваћени призори и ликови, које данас гледамо као драга присећања на протекле године Гимназије, ОШ Вук Караџић и Библиотеке.
Оквир изложбе чине две временске тачке - 1910. година, време најстаријег изложеног фото-апарата са стакленом плочом, као носачем осетљивог слоја и деведесете године 20. века, време првог дигиталног фото-апарата у серијској производњи. У овај временски оквир смештене су изложене фотографије и фото-апарати на филм. Фотографије, као сачуване успомене, илуструју овај период а изабране су из збирке Завичајног одељења Библиотеке шабачке у част јубилеја – 180 година трајања Гимназије, 170 година Библиотеке и 130 година ОШ Вук Караџић.
Од појаве, почетком 19. века, фото-апарати су били скупи и технички компликовани уређаји – због чега су били доступни релативно уском кругу људи. Године 1887, амерички свештеник Ханибал Гудвин је као носач за фото-осетљиви слој употребио целулоидни филм – што је, показало се, представљало кључни технолошки помак, корак ка једноставнијој конструкцији и појефтињењу фото-апарата. Од тог доба, фото-апарати су, као средство којим се могу овековечити поједини догађаји, постали незаобилазни елемент људске културе и цивилизације. Више од једног века, до појаве дигиталне фотографије, целулоидни носачи фотографија су били главни медијум преко кога је било могуће сачувати нама важне тренутке у времену.
Већ током Првог светског рата, више произвођача у индустријски најразвијенијим земљама је овладало серијском производњом фото-апарата, чиме је, у поратном периоду, било омогућено масовно коришћење ових уређаја.
Главни произвођачи, као што су ИСТМАН КОДАК из Сједињених америчких држава или ЛАЈЦ из Немачке, су тржиште снабдели различитим моделима, који су примену имали у практично свим сегментима свакодневног живота. Из тог времена је посебно била важна појава КОДАКОВЕ БОКС КАМЕРЕ, јер је својом ценом од 99 центи постала доступна свакој породици.
Период после Другог светског рата био је обележен развојем фотографске индустрије у државама које у претходном периоду нису биле важни произвђачи фото-апарата, као што су Јапан и Совјетски савез. Масовна индустријска производња је омогућила улаз фото-апаратима практично у сваку кућу; из тог времена су нам остала имена произвођача као што су МИНОЛТА, НИКОН и КАНОН (Јапан); ПРАКТИКА и КВ (Источна Немачка); КМЗ и ЛОМО (СССР); ХАСЕЛБЛАД (Шведска); ЛАЈЦ и АГФА (Западна Немачка); КОДАК (САД). Чак је и у Југославији било три предузећа која су производила фото-апарате или делове за њих: ЗРАК – Сарајево, ГЕТАЛДУС и ФОТО-КЕМИКА – Загреб.
Овом изложбом желимо да подсетимо, али и упознамо неко пређашње време када су фото-апарати на филм били део наше свакодневице. При томе, одабирани су они фото-апарати који су се најчешће употребљавали, без жеље за приказивањем ексклузивних модела или ретких примерака. Посебна вредност изложених апарата је што су сакупљени на територији Србије, највише на подручју нашег града, па су отуда реалан оквир за сагледавање културе фотографије у нашем крају.
На изложби Успомене на целулоидним тракама представљена је и фото-лаботарорија, карактеристична за нашу средину и услове, а видео-клипом на којем је приказан поступак израде фотографија са целулоидне траке, направљена је спона са модерним добом.
Стварајући фотографије стварамо продужено сећање, стварајћи успомене на целулоиду прикупљамо делиће историје и чувамо их од заборава.

.

 
 

Времеплов категорије

.