User Rating:  / 10
PoorBest 

Како су јунаци из стрипова спасавали стварни свет

Морнар Попај у борби с великом кризом

Свако ко је чуо за Попаја зна да он, кад год треба да уђе у окршај, отвори конзерву спанаћа захваљујући коме с лакоћом савладава своје непријатеље. Међутим, мали је број људи који зна да иза Попајеве зависности од спанаћа стоји америчка влада. Наиме, тридесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама је била велика економска криза.

Влада је, да би утешила сиромашно становништво што не једе месо и убедила да је спанаћ у конзерви веома укусан и здрав, морала да смисли што уверљивију рекламну кампању. Тако су одлучили да искористе тада омиљеног јунака из стрипа, морнара Попаја. Пошто творци овог симпатичног јунака нису навели на који начин он одједном добије невероватну снагу, у наставцима је, на предлог владе, спанаћ био тај који је омогућавао Попају да савлада своје непријатеље. Успех је био невероватан - потражња за спанаћем из конзерве је буквално преко ноћи порасла за трећину, а када су младе Американце упитали која им је омиљена храна иза ћуретине и сладоледа, рекли су спанаћ.

Основна намера Владе била је да убеди становништво да храна у лименкама није ништа лошија од оне свеже. Поред навике да једу спанаћ, Попај је многе људе довео у заблуду. Наиме, хранљива својства овог поврћа заснивала су се на рачуници коју је 1870. године извео немачки научник Фон Волф. Он је, погрешно одредивши место једног зареза у децималима, објавио да спанаћ садржи десет пута већу количину гвожђа него што заиста има. Зато се дуго веровало да спанаћ има знатно више гвожђа од другог поврћа, што су научници касније оповргли.

Паја Патак и куглице

„Ал Кувајт“, теретни брод тежак 2700 тона, у септембру 1964. године је потонуо у близини кувајтске луке. Тај брод је преносио 6000 оваца и требало је што пре извући брод на површину да лешеви животиња не би затровали воду. Проблем је био у томе што нико није знао како то да учине. Неко се досетио да се обрате Карлу Кројеру, данском проналазачу који је својим изумима већ стекао светску славу. Након кратког размишљања, Кројер је дао оригиналну идеју – брод треба испунити лоптицама од посебне пластике величине грашка које би набубреле и обим би им се повећао. Тако је посебним пумпама у брод убачено око тридесет милијарди тих лоптица.

„Ал Кувајт“ се врло брзо одлепио с дна и испливао на површину. Ако поставимо питање откуд данском изумитељу тако необична замисао, добићемо крајње неочекиван одговор. Наиме, Карл Кројер се сетио једне епизоде из стрипа „Потонули једрењак“ у којој је Паја Патак, желећи да с дна мора спасе брод Баје Патка, одлучио да га испуни пингпонг лоптицама. Иначе, текст за чувеног патка је смишљао Карл Баркс, који се у Дизнијевом студију издвајао као човек који је био поткован научним знањем. Петнаест година пошто је Баркс урадио стрип „Потонули једрењак“, Кројер је замисао Паје Патка спровео у дело.

{fastsocialshare}