User Rating:  / 8
PoorBest 

Велики Гетсби

Жанр: Романтична драма
Режија: Баз Лухман
Сценарио: Баз Лухман
Улоге: Леонардо ДиКаприо, Кери Малиган, Џоел Еџертон, Тоби Мегвајер

Најновија екранизација чувеног Фицџералдовог класика поверена је редитељу Базу Лухману, чија крилатица „зашто једноставно када може компликовано“ (сетимо се костима и сценографије у „Мулен ружу “ и фијаска званог „Аустралија“) је и допринела подељеним критикама за ово филмско остварење.

На почетку, пратимо Ника Каравеја који долази у Њујорк двадесетих година прошлог века, у град натопљен џезом и забрањеним алкохолом. Ник бива опчињен декаденцијом и екстравагантним забавама које приређује Џеј Гетсби, човека којег нико није упознао, иако Њујорчани редовно посећују његове забаве. Каравеј ће ускоро бити увучен у драму која се одвија између Гетсбија и његове несрећно удате рођаке Дејзи (због које и Гетсби прави раскошне забаве, с надом, да ће се и она појавити).

Можда би филм био бољи да је улогу наратора, (Ника Каравеја) добио неко ко зна да глуми. Но, добили смо Тобија Мегвајера и његов исти израз лица за срећу, тугу, бол и смрт. Као Дејзи, Кери Малиган је дала свој допринос филму кроз досадне и провидне псеудоромантичне сцене као и њиховој пропасти. То што је Британка не значи да зна и да глуми.

Но, и поред пропалог „Спајдермена“ и бледог покушаја „Кире Најтли“ највеће разочарење је био велики Гетсби, односно, Леонардо ДиКаприо. После прошлогодишњег удара на наша чула у филму „Ђангова Освета“ и претходних блокбастера као што су „Џ. Едгар“, „Затворено Острво“ и „Почетак“ у којима је постављао нове стандарде глуме и здробио уверења многих да је он само још један холивудски лепотан, гледалац не може очекивати ништа мање у његовим садашњим и будућим остварењима. Нажалост, могао је боље одглумити. Да ли зато што је одлучио да поклони себе „Вуку са Вол Стрита“, Мартина Скорцезеа који ускоро долази у биоскопе? Или је добио од редитеља задатак да не засени своје колеге? У овом филмском остварењу публика је остала жељна Леонардове глуме. Господин ДиКаприо нам то дугује. И дугује нам много.

Захваљујући глуми његових колега, односно одсуству исте, Џоел Едгертон (у улози Дејзиног мужа Тома Бјукенена) је засијао. Едгертон није познат по филмским улогама овог типа. Углавном је био ратник или неко ко се бори за нешто, уз неког или против некога. Овде глуми размаженог и углавном пијаног богаташа и то му добро стоји. Сваки поглед, покрет и реченица коју је изговорио имао је страховиту тежину. Био је другачији, небитно да ли се шепурио, свађао са женом, проводио са пријатељима или љубавницом... Тешко је разумети да је овај човек играо у филму „Ратник“ поред Тома Хардија, и тамо је остао примећен, но ретко ко ће само на основу гледања „Великог Гетсбија“.

На крају, раскошни костими, одлична музика и сценографија нису могли сакрити неубедљиве емоције главних јунака које и јесу жариште Фицџералдовог писања. Добили смо екранизованог Гетсбија, али придев „велики“ и даље заслужује само поменути роман.

{fastsocialshare}