slika baner 9f.png
User Rating:  / 1
PoorBest 

Ферпектни злочин

Назив филма: Ферпектни злочин
Назив оригинала: El Crimen Ferpecto
Година: 2004.
Трајање: 104 минута
Жанр: црна комедија
Режија: Алекс Де ла Иглесија
Улоге: Гиљермо Толедо, Моника Сервера, Луис Варела...

Радња филма се одвија у робној кући, у којој се редитељ бави савременом опседнутошћу изгледом кроз запослене (за њега типичан скуп ситних антихероја). Рафаел (Гиљермо Толедо) је шармантан и амбициозан продавац који излази искључиво са лепим девојкама. Ради у руководству робне куће, а женско одељење је његово краљевство. Рафаел има амбиције да постане нови менаџер женског одељења. Његов главни противник за тај посао је Антонио (Луис Варела) који је већ менаџер мушког одељења. Једног дана, Антонија случајно убија Рафаел, који нема алиби и притом је једини сведок злочина Лурдес (Моника Сервера). На први поглед, Лурдес је наивна и неугледна девојка, која успева током филма да контролише Рафаела кроз претеће поруке и задржи га само за себе.

Плашећи се затвора, Рафаел пристаје на Лурдесине уцене и постаје њена „љубав“ (више роб, него равноправан партнер). Рафаел постаје очајан и заокупљен светом који му креира Лурдес (обузима га лудило и он почиње да смишља како да се извуче из неприлике, али у исто време да се освети Лурдес). Накарадно понашање, социјална сатира и бизаран хумор су стандардан део режисеровог репертоара. Де ла Иглесија сматра да је црни хумор најбоље средство за одбрану од реалности. Куповина као религија, тржни центри као храмови, а све скупа као једна велика секта. Све то људима у глави формира кошмар, а „Ферпектни злочин“ приказује ту ноћну мору као сатиричну комедију.

Камера је близу самог лика јер је он носилац приче, а Гиљермо Толедо је глумац развијеног дара за комедију. Када упадне у Лурдесине руке, постаје Магбет 21. века, мучен шизофреном савешћу. Улога Лурдес је писана за маестралну Монику Серверу. Успела је да је на тренутке жалимо, мрзимо и обожавамо. И да пожелимо да никада у животу не сретнемо сопствену Лурдес.

Иако нам медији свакодневно препоручују да купујемо, да је изглед најважнији и ако немамо најмодернији ауто нисмо успели у животу, битно је разграничити маркетинг од стварности. Редитељ је приказао појединце који су упали у такву замку и дају себи за право да не бирају средства за постизање сопствених опсесија. Као што не морамо и не треба да купимо сваку ствар која нам се сервира, тако и не можемо газити преко свих. Постоје и други начини да остваримо оно што желимо (осим уцена, подметања ноге и мобинга ), зар не?

 

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште