slika baner 3f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Изворни наслов Држава Мртвих

Режија Живојин Павловић, Динко Туцаковић
Сценарио Живојин Павловић према драми “Јанез” Синише Ковачевић
Главне улоге Радко Полић, Небојша Глоговац, Катарина Иванова, Милена Павловић
Музика Корнелије Ковач
Жанр драма
Трајање 92 минута

Живојин Павловић је био један од водећих српских режисера такозваног црног таласа домаће кинематографије, књижевник, професор Факултета драмских уметности. Рођен је у Шапцу, потом се у детињству често селио и много времена проводио у селима Србије, највише у месту Вратаринци код Зајечара. Са деветнаест година је почео да пише о филму и уметности за београдске новине и часописе.
Са двадесетпет година је режирао свој први аматерски филм “Љуба Поповић”. Након три године ради филм “Живе воде” из омнибуса “Капи воде, ратници”. Већ тада је добио специјалну награду жирија у Пули. За филм “Непријатељ” је добио прво међународно признање на фестивалу у Катарги. Збирке, књиге, филмови, сликање, преплићу се у раду овог великог уметника. Урадио је 15 филмова и написао 32 књиге.
“Држава мртвих” је последњи Павловићев филм који има извесну симболику – ток снимања јер Павловић умире, проблеми око налажења новог режисера који ће радити у духу Павловића како се прелаз и концепција не би реметили, тематика распада Југославије и смрт режисера. Овај филм кроз приказ распада једне породице јесте метафора распада једне прелепе земље.
Све почиње 1991. године, када Словенија проглашава отцепљење, свадбом у Сарајеву. Главни јунак је Јанез, заставник ЈНА, коме се том приликом удаје ћерка. Он има жену Македонку, сина студента и две девојчице близнакиње. Словенци му нуде већи чин у њиховој војсци, али он ипак остаје веран заклетви положеној у ЈНА, ма каква она била и одлази у Београд. Ту пролази кроз оно кроз шта су пролазили многи официри који су тада долазили из Хрватске и Босне, који су живели као избеглице, по јефтиним хотелима. У хотелу „Галеб“, у коме је део филма снимљен, заиста живе официри који нису имали где другде. Ратних сцена готово да и нема, као и политике, осим неких конотација из којих се сазнаје да се држава распада. Лична драма заставника Јанеза кулминира његовим раним пензионисањем, женином, карцинофобијом, аутистичним близнакињама, сином који упада у криминал и најстаријом ћерком, која једина не признаје пораз, иако губи мужа који ратује у Босни.
У духу виђења Живојина Павловића нашег миљеа, са горчином и питањем “какви смо ми то људи” које се наслућује иза сваког пасуса или кадра и овај филм нам без увијања, оштро и сурово саопштава дијагнозу.
Премијера филма је била на четворогодишњицу смрти Живојина Павловића, прошавши такорећи неопажено. Тестаментарни филм – блато, бол и тенкови...

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште