slika baner 6f.png
User Rating:  / 3
PoorBest 

Збирка људских замисли - Дејвид Боуви

Нови албум чувеног музичара Дејвида Боувија постао је најпродаванији 2013. године и после десет година паузе вратио је ову музичку легенду на прво место британске топ-листе. Од првих снимака шездесетих година, преко измишљених ликова седамдесетих („Ziggy Stardust“, „Aladdin Sane“ и „Thin White Duke“) до поп иконе осамдесетих и настојања да наново покрене креативне сокове последњих година, Дејвид Боуви је био музичко надахнуће милионима обожаваоца широм света.

Средином шездесетих, Давид Боуви је био примећен као лице лондонске “мод” сцене (од речи модернист, једна од британских субкултура која је промовисала уредан изглед и стил одевања, као и модерни џез, реге, али и енглеске бендове, попут: „The Who“, „The Small Faces“ и сл.) Дејвид је објавио пар синглова за Пај Рекордс. Нумере „I Dig Everything“ and „I Can't Help Thinking About Me“ нису биле високо котиране на музичким листама, али су довеле Дејвида до новинских наслова и пружиле му публицитет који му је био потребан за даљи напредак у каријери.

Први албум „David Bowie“ из 1967. године, дао је наговештај вибрације које ће допринети музичкој сцени, али остаје утисак да је заиста постао Боуви тек са другим албумом „Space Oditty“ из 1969. године. Седамдесете су му прошле веома брзо, под утицајем кокаина. Иако је избацио једанаест албума, („The Man Who Sold The World“, „Honkey Dory“, „The Rise and Fall of Ziggy The Stardust and the Spyders from Mars“, „Aladdin Sane“, „Pin Ups“, „Diamond Dogs“ и др.) не сећа се већим делом рада на њима.

Међу његовим бројним талентима је и способност да у оквире популарне културе сажме кључне супротности модерног доба. Довољно је присетити се „Let’s Dance“ спота са истоименог албума из 1983. године, (у чијем је писању учествовао блуз легенда Стиви Реј Вон) и препознатљивих црвених ципелица. Следе албуми „Tonight“ и „Never Let me Down“ а после петогодишње паузе издаје „Black Tie White Noise“, (посвећен његовом новом браку са сомалијским супермоделом Иман), први соло албум инспирисан соулом, џезом и хип-хопом након што је оформио бенд „Thin Machine“ (распали су се након четири године, а тада је балансирао између хард рока и алтернативног рока.)

Следи албум „Buddha from Suburbia“ који је музика из истоименог филма (адаптација романа Ханифа Куреишија) у коме тражи нове правце у музици. Затим, долази квази-индастријал албум „Outside“ из 1995. године, кога је одлично прихватила и критика и пубика. Заједно са „Nine Inch Nails“ одлази на турнеју да промовише албум. Сарадња са Трентом Резнором показала се као врло успешна и на следећем албуму, „Earthling“. Пет дана по завршетку турнеје Дејвид улази у студио без претходно спремљеног материјала, уобичајено за Боувија. Но, албум је снимљен за две и по недеље, што је такође типично за њега. Песма „I'm afraid of Americans“ је наставак добре сарадње који је остао после турнеје са „Nine Inch Nails“.

Године 1999. Боуви компонује целокупну звучну позадину за револуционарну компјутерску игру „Omicron: The nomad Soul” у којој се појављује Иман као један од ликова. Исте године издаје албум „Hours...” који се добрим делом састоји од материјала који је био осмишљен за „Omicron“, само друге верзије тих песама. Такође, тада је Дејвид на својој званичној веб презентацији поставио матрицу за песму „What's Really Happening“ дозволивши тако својим обожаваоцима да се надмећу у писању текста за понуђену нумеру. Награда је била објављивање победничког текста на његовом албуму. Победник је био Алекс Грант.

Године 2002. издаје албум “Heathen” за који добија одличне критике. Са овог албума је већина песама била написана за “Toy” (други албум који је био искомпонован и снимљен, али никада издат, највише због проблема са издавачком кућом и Дејвидове велике жеље да се експериментише са музиком ). Већина критичара била је убеђена да је албум настао под утицајем теротистичког напада на Њујорк, 11. септембра 2001. године. Следи албум “Reality”, и три уживо снимљена албума “Live Santa Monica '72” ( бутлег снимак са турнеје 1972-е ), “Glass Spider Live” и “A Reality Tour”.

Осим промовисања новог албума „The Next Day“ и интригантних спотова који га прате, Боуви је објавио списак свих песама са новог албума у форми огласа у „Тајмсу“ а следеће године у Лондону биће отворена изложба посвећена Боувију под називом: „David Bowie Is“ а представљаће ретроспективу Боувијеве каријере и његовог утицаја на уметност и културу.

Дејвид је решио да се после деценије дискографске паузе врати на музичку сцену, у свом стилу, ексцентрично, поигравајући се са андрогеношћу људског тела, да се огледа у питањима културе младих, индивидуализације и сексуалне политике. За себе каже да је инстант звезда, а кад додамо воду и промешамо га, добијемо напитак који са уживањем дегустирамо и дозвољавамо да нам клизи кроз грло и загрева утробу.

{fastsocialshare}

.

 
 

.

 
 
 
 
 
 
 

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште