slika baner 7f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Рамштајн

Један од ретких индустријских метал бендова који од почетка наступају у истом саставу: Тил Линдерман (вокал), Рихард Круспе (гитара), Паул Ландерс (ритам гитара), Оливер Ридел (бас гитара), Кристоф Шнајдер (бубњеви) и Кристијан Флаке Лоренц (клавијатуре). Њихов музички стил означен је као „танзметал“ и спаја елементе метала, индустријског рока и електронске музике. Иако су нумере скоро све на немачком, бенд има великог успеха на глобалном нивоу. „Рамштајн“ се разликује од других бендова не само због другачијих музичких утицаја, већ и због клавијатура на којима производе звукове различитих инструмената да би њихове нумере звучале „испуњеније“.

Са албумом „Reise, Reise“ (2004) постали су интернационално најуспешнији бенд са немачког говорног подручја. Сви чланови потичу из Источне Немачке. Пре пада Берлинског зида, није било могуће да музичари избегну тадашњи политички систем (у Источној Немачкој су сви морали да раде, без обзира на то што су уметници и музичари желели да посвете сво време уметности, наиме, морали су да имају „сталне“ послове након којих су се окупљали да вежбају). Један од проблема био је недостатак информација, (они су чули за нове музичке трендове, но нису их могли искусити директно). После уједињења Немачке постало је могуће бавити се музиком пуно радно време, што је утицало на чланове који су се окупили почетком деведесетих.

„Рамштајн“ је започет као пројекат са стране, јер су чланови већ били у сталним бендовима. Идеја је била да раде стамену, марширајућу, метал музику. Круспе је позвао Линдермана да му се придружи у „Рамштајну“ као главни вокал а задњи је дошао Флаке Лоренц кога су једва убедили да им се прикључи (сматрао је да праве досадну, глупу и монотону музику). На чланове бенда велики утицај имао је словенски бенд „Лајбах“, DAF (Deutsch-Amerikanische Freundschaft), Мерлин Менсон, Министри...) Њихов музички стил доводи до разних негативних критика у медијима (да су нацистичке и експлицитне природе,а медији занемарују чињенице да је један од чланова јеврејског порекла и да ниједан члан бенда није „типичан“ Немац који живи за фудбал, политику и пиво).

Осим пиротехнике, (Тил Линдерман је задобио квалификације за пиротехничара због њихових ватрених наступа) бенд је познат по ироничним и комичним елементима на концертима. Обожавају костиме и мењање улога на сцени уз мало глуме. Ако њихова песма почне са нежнијим тоновима, обавезно се наставља у заглушујућем и снажном ритму. Сем сексуалне конотације, многи текстови су рањиве природе и врте се око једне ствари, љубави у свим њеним варијантама. Свирају о њеним добрим и лошим странама, показујући да није црно-бела, већ да има много више од педесет нијанси сиве. Нумера „Du hast“, је једна од најпопуларнијих, а публика обожава и „Engel“, „Amerika“, „Du Riechst So Gut“, „Mein Tеil“, „Mutter“, „Mein Herz Brennt“... Њихов најпосећенији концерт био је 2010. године на „Rock am Ring“ фестивалу на којем је присуствовало преко 90 000 људи.

 

.

 
 

.

 
 
 
 
 
 
 

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште