User Rating:  / 0
PoorBest 

Волфганг Амадеус Моцарт (1756-1791) 

„Компоновање је једина моја срећа и страст“ В. А. Моцарт

Јохан Хризостом Волфганг Теофил познатији као Амадеус Моцарт, рођен је 27. јануара 1756. године. у Салцбургу, у мзичкој породици. Интересовање за музику је показао у трећој години. У четвртој години учи да свира клавсен, у петој је почео да компонује мале комаде попут оних што је свирао. У шестој години поред одличног свирања на клавсену, учи да свира виолину и оргуље. Приметивши таленат младог Амадеуса, Леополд Моцарт, његов отац, жели да „чудо од детета“ покаже Европи. Путујући тадашњом Европом из града у град, мали Волфганг је наступао, заједно са сетром Нанерл, на најугледнијим дворовима. Темељно образовање је стекао у Италији.

Својом неугледном личношћу и пркосним темпераментом није успео да се пробије кроз интриге које су владале у музичком животу Беча. У тешким животним приликама Моцарт се једва пробијао из године у годину, док га болест није скрхала, којој је подлегао на прагу 36. године живота. Стицајем околности због немаштине и услова, покопан је у заједничком гробу непознатих сиромаха, те му се неколико дана после смрти, све до данас, није могао пронаћи гроб нити посмртни остатци. Након његове смрти, дела су му постала славна па је Моцарт убрзо увршћен међу највише извођене композиторе у свету.

Моцартова музика у највећем делу је прожета несхватљивом ведрином и оптимизмом, за које је мајстор могао наћи подстрек само у својој нарави, а не у свакодневном животу. Али, у најзрелијим његовим оркестралним и инструменталним опусима, дошле су до изражаја и трагичне стране људских осећања. Моцарт је у свом великом опусу који садржи више од 600 дела, написао скоро све музичке облике: опере, симфоније, сонате, гудачке квартете, концерте, камерна дела, кантате, мисе, соло-песме, серенаде, дивертимента...Његова дела су богата музичким идејама, пуне су животних радости, али, осећа се и дубока трагика. Упркос великом послу, Вофганг је увек био весео, радовао се животу, пићу, доброј књизи, добром клавиру...Моцарт је јединствен по лепоти и изразу уметничког стваралаштва.

Салцбург као мала престоница

Моцартова кућа

Моцартов родни град, у Аустрији, чувен по музичком фестивалу који се сваког лета одржава у славу Моцартовог имена. Али, некада је Салцбург био престоница мале кнежевине у немачкој држави. Била је то црквена кнежевина јер је њом управљао принц надбискуп. Салцбуршки двор је имао срећу да има Леополда Моцарта – оца највећег музичког генија.

„Прави мајстор не одгаја ученике, већ нове мајсторе“ Роберт Шуман

Моцартов отац Леополд је био добар музичар, студирао је теологију, логику, правне науке, али због материјалних услова, напустио је студије. Радио је као дворски капелник, композитор кнеза-архиепископа владике Салцбуршког. Свирао је виолину и оргуље а као добар и талентован музичар издао је познату „Школу за виолину“. Компоновао је али није штампао своја дела. У његовом опусу се налазе симфоније, серенаде, концерти за флауту, маршеви, менуети, ораторијуми...Његово напредовање у каријери је било прекинуто када је приметио синовљев таленат.

„Таленат ради, геније ствара“ Франц Шуберт

Први Волфгангови сусрети били су са чембалом, претечом клавира. Потом, појављује се Моцартово писмо оцу у коме Моцарт саопштава оцу да се опредељује за Штајнове инструменте. Са усавршавањем клавира расте и интересовање композитора и извођача за овај инструмент.

Велики путник

„Прави, заиста велики таленат налази своју највећу срећу у извођењу“ Волфганг Гете

Путујући по Европи са породицом, из града у град, Моцарт је наилазио на одушевљење публике. Путовања почињу 1762. године и доносила су славу али и немиран живот. Моцарт са сесторм и родитељима упознаје Минхен, Беч, Штутгарт, Дижон, Лион, Брисел, Париз, Лондон...1769. одлази у Италију где упознаје италијанску оперу према којој за цео живот стиче и гаји неоубуздану симпатију и наклоност. Ту Моцарт стиче важна познанства, изводи неколико сопствених опера, наступа на концертима као пијаниста и оргуљаш. Обилази Верону, Мантову, Милано, Болоњу, Фиренцу, Рим, Напуљ, Венецију...