slika baner 3f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Виолински концерти

„Када би сви желели да свирају прву виолину, не бисмо могли саставити оркестар. Поштуј, према томе сваког музичара на његовом месту“ Роберт Шуман
Међу виолинским концертима посебно се истичу три од укупно седам: G -dur, D -dur, A -dur. Ови концерти и данас представљају основу стандардног виолинског концертног репертоара и изазов за највеће светске виолинисте. Поред ових концерата, Моцарт је написао гудачке квартете (шест дела из опуса 10 су најпознатији).
Концерти за дуваче
Међу Моцартовим концертним делима налазимо и једанаест концерата за дувачке инструменте. Први од њих, за трубу, изгубљен је, а последњи, за кларинет, завшен је у последњој недељи Моцартовог живота. Ови концерти су као и осталих девет индивидуални и занимљиви и за извођаче и за слушаоце. Данас су ретке прилике да можемо чути њихово живо извођење. Међу њима су најзанимљивији концерт за фагот у B duru, за флауту у G duru и D duru, за хорну у Es duru, за кларинет у A duru.
У области камерне музике, Моцарт је написао комбинујући гудачке и дувачке инструменте: Квинтет за кларинет и гудачки квартет, познатији као квинтет Штадлер и Квинтет за хорну, виолину, две виоле и чело.
По жељи мецене...
„Најобдаренијим и најспособнијим људима постављају се увек највеће препреке“ Леополд Моцарт
Моцарт је био приморан да због материјалних услова пише по наруџбинама. Тако је написао камерна дела, опере и друга дела. За музичког аматера де Жана, написао је квартет са флаутом, квинтет са обоом. За Миланску оперу по наруџбини оперу сериу. Пише Крунидбену мису. Али, Моцарт је за рад морао бити „добре воље“...Тада су му са лакоћом долазиле идеје. Но, било је случајева када је на самим генералним пробама докомпоновао читаве делове, а некада је и усред веселог друштва написао неко ново дело.
Ремек дела
„Музика је једини светски језик и не треба да буде преведена, ту говори душа души“ Бертолд Оербах
Моцартова ремек дела су:
• симфоније ES dur, G mol, C dur
• миса у C molu
• Мала ноћна музика
• Фигарова женидба
• Чаробна фрула
• Дон Жуан
• Титус
• Аве верум корпус
• Гудачки дуети
• Реквијем
Звезда опере је певач
„Реч се ту расцветава у бујни цвет“ Роберт Франц
Моцарт је највише волео позориште. Опере су га највише привлачиле. Драматика је нарочито долазила до изражаја у неким његовим операма. Поред тих опера, драма се осећа у G mol симфонији, D mol концерту, сонати C mol за клавир, а посебно место заузима Requieme (Реквијем). Италија је била колевка опере. Таква представа је била друштвени догађај. Добити наруџбину за оперу значило је част и признање. Самом Моцарту је од свих инструмената људски глас био најдражи. Моцартове опере су круна његовог стваралаштва. На позорницама целог света и данас живе Отмица из Сараја, Фигарова женидба, Дон Ђовани, Тако чине све и Чаробна фрула. Повремено се постављају и друге јер укупно их има седамнаест. Мелодије из Фигара певале су се свуда – по ресторанима, улицама, варијетеима. С том популарношћу се нашалио и сам Моцарт па је у свом Дон Ђованију убацио и једну песму из Фигара. Дуго ће се памтити Дон Жуанова арија када зове Церлину у свој дворац, дует Папагене и Папагена, Папагенова арија, Увертита из Чаробне фруле...
Чаробна фрула
Музичка бајка о чаробној флаути, добром чаробњаку Сарастру, принцу Тамину и његовој љубави према Памини, кћери Краљице ноћи, допала се свима. Настала је у последњој години Моцартовог живота. У једном бечком позоришту извођена је и оне ноћи у којој је Моцарт умро. Посебно остају у сећању прелепе две арије Краљице ноћи које су писане за високи колоратурни сопран. Ова опера је остала као завет човечанству – позив за мир, љубав и остварење царства светлости. Улоге у Чаробној фрули су Тамино, Папино, Папагена, Памина, Краљица ноћи, Сарастро, три даме, Моностат, три дечака, проповедник у храму, три свештеника, два оклопника, три роба, свештеници, робови, жене, хор...За ову оперу кажу да је позната по својим масонским елементима којима је и сам Моцарт припадао. Краљица ноћи симболизује цркву, тачније католицизам, јер цело ово дело је настало у духу просветитељске епохе.
У првом чину су следеће арије: Ја сам ловац на птице; О, не дрхти, мој сине; Ова слика је чудесно лепа; Како је снажан твој чудесни тон. У другом чину: О, Изис и Озирисе; Сви осећају радости љубави; Паклена освета кува у мом срцу; У овим светим собама; Ах, осећам нестаде; Девојка или женица; Папагено и Папагена.
Реквијем
Један мршав, висок човек, огрнут плаштом појавио се код Моцарта са писмом да једна висока личност која жели да остане непозната, тражи од Моцарта да у року од месец дана напише један Реквијем. Услов је био да Моцарт никада не покуша да дозна ко је поручилац. Висину хонорара за ово дело сам да одреди. Моцарт је немо гледао странца питајући сам себе да ли сања, да ли је то смрт, да ли сам себи треба да пише мису за мртве?! Пошто је био без новаца, прихватио је понуду затраживши педесет дуката. Човек је без речи извадио и платио, а онда отишао. Моцарт је грозничаво почео да ради. У недељу, 4. децембра 1791. године, молио је да његови пријатељи седну на његов болеснички кревет. Поделио им је штимове новог дела, дела које је себи писао. У поноћ је изгубио свест. У бунилу је покушавао да пева нека места из Реквијема. У један час по поноћи благо се насмешио и заувек склопио очи.
Постоји књига са насловом Трагедија генија , не без разлога... Судбине генијалних су махом биле тужне, тешке и ретки су славу и доживели. Моцарт је тековина цивилизације, његово стваралаштво и музика су део нас самих. Сви познати уметници бавили су се овим генијем. Један од потресних али генијалних покушаја да се опише Моцарт и његов живот јесте чувени филм, светки признатог режисера Милоша Формана – филм Амадеус. Емоције, страст, сплетке, сујета, љубомора, укратко све што чини људску природу саткани су на сликовит начин у овом филму. Тешко је после приче о Моцарту остати равнодушан и не пустити сузу. Али, рецимо, на крају, онако како би он волео – радосно и с љубављу – био је као са неког другог света. Остаје чињеница да би и најхитрији преписивач нота тешко успео да за три деценије препише све оне партитуре које је Моцарт за отприлике исто толико времена компоновао.

.

 
 

.

 
 
 
 
 
 
 

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште