User Rating:  / 1
PoorBest 

Шта то беше Вудсток?

Већини људи је Вудсток фестивал асоцијација на тродневни концерт који промовише слободу понашања, изражавања и љубави, где све врви од рок музике и разних опијата.
Но, хајде да се осврнемо на чињенице зашто је Вудсток постао икона хипи културе шездесетих. Одржан је од 15-18 августа 1969. године, на фарми недалеко од Вајт Лејка, државе Њујорк. Организатори фестивала су била четири младића: Џон Робертс, Џоел Росенман, Арти Корнфилд и Мајкл Ланг. Најстарији од ове четворке је имао двадесет седам година. Робертс, богати фармацеутски наследник и његов пријатељ Росенман тражили су нове начине за улагање Робертсоновог новца како би додатно зарадили. Остале сараднике су упознали након што су дали оглас у “Њујорк Тајмсу” који је гласио да млади људи са неограниченим капиталом траже добре инвестиције…
Првобитни предлог нових сарадника је био да направе музички студио за рок музичаре у Вудстоку, Њујорк (где су Боб Диалн и остали музичари већ живели). Замисао се преобразила у дводневни концерт за педесет хиљада људи с надом да ће им новац од улазница донети довољно новца како би саградили студио. Организатори нису губили време. Нашли су локацију и одштампали улазнице од седам долара за један дан, тринаест долара за два и осамнаест за сва три дана концерта, које су могле да се купе у одабраним радњама или да се наруче путем поште. Такође, радили су на организовању хране и унамљивању музичара и обезбеђења.
Прва од многих ствари која је пошла лоше у вези Вудстока је сама локација. Колико год су организатори догађаја спиновали грађане у одбрану фестивала, мештани нису желели гомилу “дрогираних хипика” да дођу у њихово место. Чак су и изгласали закон у Валкилу који забрањује концерт у њиховој општини. Међу организаторима се проширила паника. Радње су одбиле да продају улазнице а преговори са музичарима су били на климавим ногама. Почели су да траже нову локацију, а фестивал је био на месец дана од одржавања. Срећом, Макс Јасгур је понудио своју фарму од двеста четрдесет хектара у Бетелу, државе Њујорк за одржавање фестивала. Колико год да су били задовољни што су обезбедили нову локацију, промене у последњем минуту су се одразиле на нови уговор око изнајмљивања, дозволе за одржавање, конструкције бине, павиљона за музичаре, паркинга, итд. Једва су стигли на време да све саграде и обезбеде за фестивал.
Како се датум фестивала приближавао, тако је и растао број посетилаца. Уместо педесет хиљада душа, број се попео на двеста хиљада посетилаца. Два дана пред фестивал, око педесет хиљада људи је већ поставило опрему за камповање. Ни капије нису биле до краја обезбеђене, па су људи улетали у празнине које су биле слободне за пролазак. Како нису могли да натерају толики број људи да плате или напусте област пре него што почне концерт, организатори нису видели друго решење, осим да га прогласе бесплатним за нове приливе посетилаца. Проглас је имао две нуспојаве. Прво, организатори ће изгубити огромну количину средстава овим чином. Друго, вести о бесплатном концерту су се брзо шириле, па је процењено да је око милион људи додатно кренуло на концерт. Полиција је морала да врати на хиљаде аутомобила. Ипак, око пет стотина хиљада људи је стигло на фестивал. Нико није био спреман на толико посетилаца. Аутопутеви у тој области су постали паркинзи за напуштена кола, док су посетиоци даље кренули пешке ка концерту. Саобраћај је толико био угрожен, да су организатори морали да унајме хеликоптере како би пребацили извођаче из хотела до бине.
Упркос свим проблемима, концерт је почео скоро на време. Отворио га је Ричи Хевенс а затворио легендарни Џими Хендрикс. Многа бројна имена су наступила попут: Џоане Баез, Сантане, Џенис Џоплин, Грејтфул Дед, итд. Иако је било пуно блата услед кише, огромних редова за воду и тоалет, Вудсток фестивал постигао је огроман успех. Но, након фестивала организатори су се суочили са дугом од преко милион долара и седамдесет различитих тужби које су биле поднете против њих. Лакнуло им је када је филм о фестивалу постао велики хит, па је профит од филма покрио велики део дуга концерта, па је остало да се плати “само” још сто хиљада долара.
Услед многобројних проблема, организатори нису ни приметили да су створили најзначајнији музички догађај свих времена који тешко може икада да се понови. Не само због тих година у којима се десио, него и због одабраних музичара, добрих вибрација, слободе мишљења и енергије која се проширила међу људима и даље утицала на многе генерације. Чистунци ће му замерити огромне количине дроге и секса, али нико не може девалоризовати музику која је избијала и ослободила менталних окова толики број људи.