slika baner 9f.png
User Rating:  / 3
PoorBest 

Епско позориште Бертолта Брехта

“Дошао је да унесе у нас велики немир, и присилио нас да упитамо: шта је то театар двадесетог века? Рекао је: доносим вам ужитак спознавања, слободног става, неизбежних закључака… Може се рећи: раздрмао је сањивост театра.”

(Њ. Лангхофф- (1901-1966) берлински редитељ)

Бертолт Брехт (1898-1956) представља посебну, свеобухватну уметничку појаву, како у Немачкој тако и у читавој Европи. Он отвара потпуно ново поглавље у историји позоришта својим иновативним погледом на драмску уметност. Брехт, као потпуна позоришна личност, објединио је у себи драмског писца, песника, теоретичара, редитеља, оснивача драмке трупе (Берлинер ансамбл) а учествовао је и у компоновању музике за своје сонгове. Он је желео да својом теоријом објасни своје стваралаштво и да на тај начин унесе новину и промену у драмски свет, који је по његовом мишљењу био неопходан.

“Не буљите тако романтично”, Брехтов је веома ефектан коментар уз његову драму “Бубњеви у ноћи” којим он указује на који се начин драме перципирају у његово време. У књижевном и позоришном свету појављује се двадесетих година XX века а у то време су се на немачким позорницама приказивале искључиво “бомбастичне и романтичне представе класичних комада без икакве актуелности, или празњикаве салонске драмице и комедије”.(Јован Ћирилов, предговор “Мајка Храброст и њена деца”) Брехт од самог почетка бављења драматургијом и позориштем, гаји искрени анимозитет према оваквом театру. Он због тога на сцену ступа веома енергично и препун бунта, што ће се и уочити у његовом драмском опусу и на тај начин се Брехт може сврстати у писце ангажованог театра. Он уједно жели да формулише нове театарске принципе.

У његовом драмском стваралаштву се може уочити отпор тадашње младе генерације немачких интелектуалаца против добро скројене драме, француске драматургије.Тако да Брехт у свом подухвату није усамљен, и други ствараоци његове генерације реаговали су негативно на тадашње стање у драми и позоришту.. Њему је било страно неангажовано позориште у коме гледалац не размишља и пасивно конзумира садржај сладуњавих мелодрама без икакве запитаности и жеље за њом. Брехт се противи позоришту које не буди мисли већ нејасна осећања, он је против емоционалности, против лирског и дирљивог и залаже се за рационалност. Он жели интелектуално позориште. Међутим, Брехт је истовремено одбацивао оптужбе да је његова уметност хладна и без емоција. Он и сам истиче да нас осећања гоне да од разума тражимо крајње напоре, а да преко разума откривамо осећања.

Брехт жели представу која би поседовала објективност, прецизност и лакоћу спортске утакмице, као и готово спортски активну публику. У свом првобитном стваралачком периоду усредсредио се против кулинарске публике, драматургије и критике и то је довело до формулисања његових првобитних теоретских принципа али они тада још увек не представљају његову дефинитивну теорију. Брехт ће тек каснијих година уобличити своју коначну теорију и створити појам епског позоришта који обухвата његову теорију позоришта (садржи теорију драме и теорију редитељско-глумачког поступка) и драмска дела написана у том духу.

{fastsocialshare}

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште