slika baner 5f.png
User Rating:  / 1
PoorBest 

Ко је била Мира Траиловић

Јован Ћирилов, наш истакнути драматург, преводилац и театролог, је Миру Траиловић описао као успешног аниматора позоришних прилика и неприлика и сматрао је да је тај аспект њене личности засенио Миру Траиловић као сјајног позоришног редитеља. Иако редитељка по вокацији њен први посао био је у Радио Београду као спикер. Првог дана новембра 1944. године, док се крила од кише испред зграде Радио Београда, добила је понуду да постане први спикер и то на дан оснивања радија. Она је крајем 50-их година постала уредница и редитељ радиодрамске редакције.

Мира Траиловић рођена Краљевчанка већ далеке 1924. године, оставила је неизбрисив траг у позоришту и култури Београда. Њено знање, енергију, таленат и неизмерни шарм упознали су и Французи који су је одликовали најзначајнијим признањима јер је значајан део живота провела у Театру нација у Паризу.

Мира је један од оснивача београдског позоришта, Атеље 212, чија је била и дугогодишња управница. У овом позоришту се истакла по многобројним режијама. После бродвејског мјузикла “Коса” којег је гледала 1969. године, пожелела је да га види и на београдској сцени. Убрзо, затим, београдска публика је била у прилици да присуствује тек трећој премијери хипи рокмјузикла у свету која је била одржана у Атељеу 212. У књизи “ Сви моји савременици” Јован Ћирилов описује како су текле пробе: ”Мира је режирала у зноју лица свога, пуним вулканским темпераментом и снагом. На пробама је партер прскао од њеног снажног гласа, било да је викала или мазила глумце хипиплемена. Сваком је знала име. Била је нешто између диригента, филмског редитења Вељка Булајића и Велике мајке. Гонила их је да играју и певају, а веома се бринула да ли су можда гладни и жедни…Режирала је укусом, знањем, љубављу према глумцима, а и према својој слави.”

Мира је снажно креирала репертоар Атељеа бескомпромисним избором драмских дела која ће се појављивати на сцени. На тај начин је наметнула домаћој публици нове трендове у драматургији попут Бекета, Јонеска, Мрожека и других.

Заједно са Јованом Ћириловом је маја 1967. године основала Београдски интернационални театарски фестивал-БИТЕФ. Мира је осетила да је то време, на прелазу из 60-их у 70-те, погодно за формирање првог међнародног фестивала у Југославији, која се отварала према свету, па је мудро предложила да се почне од позоришта. Створен је фестивал Нових позоришних тендеција који је тада , а то је задржао и до данашљих дана, обухватао веома значајну позоришну авангарду. У Београд је довела Семјуела Бекета, Јежија Гротовског, Питера Брука, Боба Вилсона, Пину Бауш, Ла Маму и многе друге. Јован Ћирилов истиче у већ поменутој књизи “ Сви моји савременици” да су имали много тешкоћа, нападе мудрих и глупих, добронамерних и пакосних, модерних и конзервативних, али да је репутација Битефа расла из године у годину без обзира што су их наши оспоравали а страни славили, једино је било важно да су трупе хрлиле у Београд јер се ту стварала светска репутација позоришта.

Мира Траиловић, жена велике снаге, маште, продорности, квалитативно је унапредила позоришну сцену као и начин размишљања позоришних људи. Својом енергијом и талентом је показала да је позороште, као и живот, пустоловина. Преминула је у Београду 7. августа 1989. године после тешке болести.

{fastsocialshare}

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште