slika baner 6f.png
User Rating:  / 2
PoorBest 

“Наш град” у нашем граду

Позоришну сезону Шабачког позоришта за 20013/2014. годину отворила je ревија позоришних представа „Театар на правом путу”. Представа Позоришта младих из Новог Сада „Наш град” по тексту Торнтона Вајлдера, а у режији Никите Миливојевића, проглашена је најбољом.

Комад “Наш град” америчког писца и драматурга Торнтона Вајлдера из 1937. године, један је од најигранијих у Америци. Аутор је за ово дело добио Пулицерову награду. Код нас ова драма раније није изазивала много пажње. Била је приказана само два пута: једном 1971. године у Српском народном позоришту, док се други пут нашла на репертоару једне аматерске трупе у Београду.

Јован Ћирилов је у својој књизи „Сви моји савременици” окарактерисао Никиту Миливојевића као човека који је „тражио позориште пре свега у себи, где је налазио поетски доживљај света”. Без икакве сумње, Никита је таквим трагањем доспео до овог текста, кога је адаптирао и направио представу у којој је био и сценограф и редитељ и у којој је изразио своју запитаност над животом који живимо у сталној ужурбаности, где нам често суштинске ствари измичу или их уопште не примећујемо. Он је једноставаним, али ефектним позоришним средствима испричао причу о животу и успео да ухвати његову суштину. Својом режијом је дотакао душе гледалаца и успео је, бар на тренутак, да их запита и отргне од животне свакодневице. Као што је и Ћирилов истакао, Никита „поседује ретку особину – усамљеност у маси. Кад убеђује друге, као да пре свега убеђује себе, а друге на тренутак увлачи у свој свет. Тако и режира. Такав, фанатично уверен, бар споља кадкада делује и као наиван, али и невин”.

“Наш град” је комад који говори о обичним људима у једном америчком градићу близу канадске границе. Приказује све оне ситне ствари које чине живот, а које људи не примећују док их проживљавају. Попут Чеховљевих комада, и ово је дело у коме се можда на први поглед ништа не догађа али временом схватамо како се пред нашим очима одиграва живот сам. “Наш град” је драма која нам веома суптилно и готово неприметно открива непроцењиву вредност наше свакодневице. Током представе гледаоци почињу да се поистовећују са ликовима, да проживљавају њихове животе са почетка двадесетог века. И упркос наратору, који све време на сцени истиче да је реч само о једној обичној причи и о неким обичним људима из неког “нашег града”, публика полако схвата да је то прича о нама самима, сада и овде.

{fastsocialshare}

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште