slika baner 4f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Позориште - "Има ли светла?"

Ретко ко се запита о важности осветљења у позоришту и како се оно развијало кроз историју. Оно што светло чини једним од важнијих позоришних елемената је то што даје посебну атмосферу и дочарава доба дана у коме се комад одвија. Позоришта у античком периоду па све до XVII века била су на отвореном, тако да се у њима користило природно осветљење, односно светлост сунца, а повремено и месеца због посебног ефекта. Кад би природна светлост постајала блеђа, неретко су коришћене бакље како би сцена била што светлија. Такво осветљење било је коришћено и у Шекспирово време. Неки његови комади су почињали за време природне сунчеве светлости а завршавали би се по мраку под осветљењем бакљи.

У периоду ренесансе позоришне сцене су се премештале у затворене просторе који су имали велике прозоре јер је и даље главни извор светлости представљала природна светлост. Ипак вештачка расвета је била све потребнија. Осветљење су углавном обезбеђивале свеће. На тај начин позоришна сцена је била осветљена попут било које друге просторије без могућности постизања суптилнијих светлосних ефеката. У Италији су на прелазу из XV у XVI век увидели колике су могућности вештачке расвете па су почели овој области да приступају креативније. На сценама су уводили лампе иза стаклених посуда у којима се налазе обојене течности и на тај начин се добијала светлост у боји која је правила посебну атмосферу. Креативности нико није могао да стане на пут тако да је почела употреба берберских лавора који су коришћени као рефлектори.

У XVII веку су се са великим успехом користили специјални ефекти попут затамњивања или гашења осветљења у трагичним тренуцима. Цилиндри окачени жицом о рам изнад светиљки омогућавали су да се оне истовремено угасе. Уведене су и лампе на поду дуж позорнице, као и сакривене светиљке у дну сцене. Коришћене су и уљане лампе које су због дима сметале гледаоцима. Због тога је светлост плинских лампи представљала праву револуцију. Плинске лампе су уведене у Лондону 1817. године и њихова предност је била у томе што је светлост била јача и могла се контролисати. Могла се по потреби појачавати и утишавати са једног места. Мада, показале су се и мане ових лампи. Плин је био лако запаљив тако да је у позориштима тог времена повећен број пожара. А неки су поред тога истицали како су се изгубили суптилни преливи светлости и сенке које су настајале уз помоћ свећа.

После плинских лампи уведена је светлост на рампи, светлост од калцијумовог пламена која је била усмерена путем сочива. Користила се у већини случајева како би осветлила главног глумца на сцени. Лампа са електричним луком први пут се употребљава у Паризу 1846. године, али се дешавало да је од њих светлост треперава. Пуна електрична расвета чекала је проналазак електичне сијалице 1880. године и тада почиње модерна ера позоришног осветљења чије су могућности неограничене.

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште