slika baner 6f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Ка јединственом сценско-гледалишном простору

Упоредо с развојем различитих идеја, Вилијам Поел је почео да се залаже за појаву елизабетанске позорнице. Реконструкција ове просторне ситуације је била основа за извођење Шекспирових дела. Поел је основао и од 1894. до 1905. године водио Друштво за елизабетанску позорницу. Утицај Поелових идеја које су прво објављене 1912. у серији текстова лондонског часописа Нејшен, а потом у књизи под насловом „Шекспир у позоришту“, споро је али континуирано растао. 40 година касније Тајрон Гатри , познати редитељ елизабетанске провенијенције, у Онтарију, у Канади, изградио је сценски простор за Стратсфордски шекспиријански фестивал.

ОСЛОБОЂЕНА ПОЗОРНИЦА

Едвард Гордон Крејг је у уводном дијалогу своје књиге „О позоришној уметности“ упорно оспоравао општеприхваћене вредности савременог европског позоришта. Наступао је својим различитим видовима делања као визионар и пророк новог позоришта. Највећи допринос Крејга јесте његово стално залагање за успостављање места мајстора сцене, уметника задуженог за вођење и усклађивање свих елемената продукције. Глумац има своју функцију надмарионете, он је као аутомат неподложан променама расположења. Крејг није био једини који је незадовољан професионалним глумцима...Сматрао је да „позориште да би живело мора умрети“, исто је важило и за глумце.

КА ОБНОВИ АНТИЧКОГ СЦЕНСКОГ ПРОСТОРА

„Велико позориште“ је објекат који је реконструисао Макс Рајнхарт са циљем да у античкој просторној диспозицији поново освоји јединство гледалаца и извођача. Аудиторијум оваквог позоришта има преко три хиљаде седишта и настао је под утицајем античког театра. Позорница је била аутентично дело – подесиви полукружни пред-просценијум, дубоко упуштен у гледалиште. Представа у којој је учествовало више од две хиљаде глумаца, музичара, плесача и осталих извођача, премијерно је изведена 1911. године у Олимпија холу.

ТОТАЛНО ПОЗОРИШТЕ

Концепцију простора позоришне представе која почива на променљивој и прилагодљивој конфигурацији позорнице и гледалишта, можемо посматрати као „химеру која увек изнова одлаже илузорно обећање мултиформне позорнице“. Гропијусово Тотално позориште није било само велика сценска машина која је променљива и прилагодљива, већ и инструмент покретања публике у један технолошки свемир. Две ротирајуће платформе чијим се померањем могу установити различите конфигурације простора само су основни елемент читавог архитектонског, механичког и техничког система посвећеног потпуно новом поимању сценске естетике, перцепције и технологије. Ако вас ова тема интересује, више можете сазнати у књизи „Архитектура позоришта двадесетог века“, аутора Радивоја Динуловића.

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште