slika baner 5f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Скандинавско расхлађење за врело лето

Деветнаести век је био век многих промена у западном друштву. Појава Дарвинових и Марксових учења, као и многобројна научна открића и брз развитак технологије, допринела су суштинским променама у схватању људских бића, друштва, свемира. Комуникација се убрзала до драматичних граница. Уметност је у том периоду такође претрпела велике метаморфозе.

У драмској уметности, која је по Золиним речима „умирала од својих неумерености, лажи и тривијалности“, промене су дошле са малим закашњењем али кад су наступиле, биле су то промене тектонских размера у којима је дошло време „да се створе дела истине“. Натурализам као нови правац који је наступио, брзо је нашао поклонике у средњем сталежу и радничкој класи, која је због ниских цена карата била у прилици да у великој мери посећује позоришне представе.

Норвежанин, Хенрик Ибзен (1828 – 1906) се може сматрати књижевником чије је стваралаштво преобразило европску драму. Сматра се за једног од највећих драмских писаца. У првом периоду његовог стваралштва доминира национални романтизам у коме је стварао херојске драме које су се заснивале на скандинавским сагама. Временом се ослобађао овог стила и тема, али значајне мотиве попут сумње у сам песнички позив или сукоб жеље и могућности, развијао је кроз читав драмски опус. Овај период завршава чувеном драмом „Пер Гинт“ , последњом драмом коју је написао у стиху.

Ибзен је попут Џејмс Џојса најбоље писао о својој земљи кад је био ван ње. Из Норвешке је био одсутан преко двадесет пет година. Живео је у Италији и Немачкој да би последње године свог живота провео у родној земљи у којој је написао четири драме. Његов поетски дух је био трагичан. Његове драме су биле посвећене малим местима које је описивао и приказивао са страшћу и беспоштедним реализмом. Свакодневни језик којим је писао своје драме употпуњавао је симболистичким мотивима дајући свом стваралаштву универзално значење. Фројд је био један од великих обожаваоца Ибзенових драма.

У својој критичко-реалистичкој фази настају његове значајне драме: „Луткина кућа“ (или „Нора“), „Авети“ и „Народни непријатељ“. У свим овим драмама доминирају теме из савременог живота у којима буди друштвено ангажовани став. Осуђивао је лицемерје и лажне вредности грађанског друштва, попут брака и воље већине, тако да у прво време није стекао велику наклоност критике, мада су његова дела, упркос томе, имала великог успеха код публике.

У последњој фази његовог стваралаштва, Ибзен се у својим драмама све више усредсређивао на појединца и на његову судбину. Елементи симболизма доминирају, а драме из овог периода се могу окарактерисати као психолошке. У њима сукоб између сна и стварности постаје непремостив. Најзначајнија драма овог периода је „Хеда Габлер“. Ибзен се враћа темама које се односе на смисао уметничког стварања који је изнова и изнова преиспитивао.

Ибзен је оставио неизбрисив траг у развоју европске и светске реалистичке драме и тај утицај се осећа све до данашњих дана. Уживајте и расхладите се уз нордијске драме.

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште