User Rating:  / 0
PoorBest 

Позоришни живот у Читалишту шабачком и Шабачкој народној књижници и читаоници

Четрдесетих година XIX века почела је да се буди потреба становништва за културним програмима. Јавља се стваралачки набој на пољу националне, друштвене и културне делатности. Све је већа потреба за отменим састајањем у касину у којем би се међу собом разговарали и излишно време у невиним забавама проводили. Постојала је све већа потреба за позориштем као још једном невином забавом. Временом, позоришна уметност је стицала све већу популарност и задовољавала је све веће културно-просветне потребе становништва. То је време свеопштег друштвеног и националног преображаја. Тадашња публика је жудела за представама националне тематике кроз које би се вратила у славну, митску прошлост. У Читалишту су приказивани историјски драмски комади као и шаљиви призори који би причињавали велико задовољство и забаву. Такође су скупљани и чувани предмети материјалне културе и на тај начин је Читалиште стицало многобројну публику. Свим својим активностима и облицима културног рада, Читалиште шабачко је представљало зачетак градског Позоришта.

О позоришном животу у Читалишту шабачком може се много сазнати из тадашње периодике као и из званичних дописа Министарству. Већ 1848. године, старатељи Читалишта шаљу молбу Попечитељству внутарних дела да публикуму овдашњем, неколико театралних представленија на позорје дамо и произведемо. Главни иницијатори и организатори позоришног живота у Шапцу били су професори и просветни радници. Представе Читалишта су биране са посебним очекивањима. Оне су изражавале специфичну сценску поетику. Током јануара и фебруара 1848. године играно је седам представа: Светислав и Милева, Владислав, краљ бугарски, Артел, Кир-Јања, Пријатељство, Пијаница и Милош Обилић. Готово све ове представе биле су Стеријине комедије. Доживеле су велики успех и гледаоцима пружиле благородну забаву. А Новине Читалишта Београдског посебно хвале професора Дамјана Маринковића који је публици познат још од Божића 1840. године када је приказао театралну игру Светислав и Милева. Уследиле су несталне године за Читалиште шабачко, па самим тим и за театар који се развијао у њему.

Са сећањем на значајну традицију позоришног живота из XIX века и са жељом да се тај живот обнови, 1929. године основан је Позоришни одсек Шабачке народне књижнице и читаонице. Већ по оснивању приказане су представе Ревизор и Сумњиво лице. Путовало се по селима са представама и на тај начин се остваривала просветна мисија Шабачке књижнице. Због осипања чланова Позоришни одсек је паузирао са радом али је рад обновљен 1936. године великим залагањем професора Жике Поповића. Приказане су представе Јазавац пред судом, Ђидо и Туђе дете. Поновним осипањем чланова, Позоришни одсек је пролазио кроз тешкоће али је забележено да су и у таквим тренуцима приказали представу Трговци славом, на прослави стогодишњице Шабачке гимназије.

Позоришни одсек је имао и своје новине. Читаоница се окушала у издавању Зидних новина позоришног одсека Шабачке народне књижнице и читаонице. Изашло је 12 бројева у 100 примерака умножених на шапирографу.

У организацији Шабачке народне књижнице и читаонице, 1941. године уприличена је прослава поводом сто година од извођења прве представе у Шапцу. Прослава је почела првог дана Божића представом Кир-Јања у извођењу три шабачка аматерска позоришта. Гости из Београда су наредних дана прославе приказали представе Дундо Мароје, Крик живота и Лажљивац.

Шабачка народна књижница и читаоница је у наредним годинама представљала срж позоришног и културног живота у Шапцу. Доводила је шабачкој публици, која је била позната по истанчаном укусу, прослављене представе из Београда, Сарајева, Ниша. Тиме је потврдила своју значајну улогу на пољу естетског васпитања маса, што одржава све време свог постојања.