slika baner 5f.png
User Rating:  / 2
PoorBest 

„Kраљ Иби“ Алфреда Жарија

Алфред Анри Жари рођен је 8. септембра 1873. године у Лавалу у Француској. Са дванаест година почиње да пише комедије, како у стиху тако и у прози. За три године написао их је девет. Циклус својих најпознатијих драма отпочиње са комедијом „Пољаци“ 1888. године, што представља само увертиру за његов следећи комад „Краљ Иби“, којим почиње ново раздобље у књижевности. Жаријево касније стваралаштво представља само варијацију на тему Ибија. Настају следећа дела: „Иби Рогоња“, „Оковани Иби“, „Први алманах чича Ибија“ и „Други алманах чича Ибија“.

У делима овог француског песника и драмског писца тешко је раздвојити мистификацију од збиље, неозбиљно од озбиљног. Његова дела су извршила утицај на многе надреалисте који су прославили његову духовну слободу, његов хумор и његове језичке и мисаоне каламбуре.

Жари је волео пецање и алкохол, кога је комбиновао са етером. То му је доста скратило живот. У свом тестаменту пише: „Чича Иби, који је заслужио одмор, покушаће да заспи. Он верује да мозак, док се распада, функционише и с' оне стране смрти, и да његови снови сачињавају оно што називамо рајем“. Умро је 1. новембра 1907. године у Паризу.

„Краљ Иби“ настаје 1888. године са преласком Алфреда Жарија у ренски лицеј. Професор физике, извесни господин Ебер (Хеберт), који је у ђачким очима представљао све гротескно,послужио је као инспирација младом Жарију да напише комад за луткарско позориште, под називом „Пољаци“ где је већ споменути професор био приказан као пољски краљ. „Краљ Иби“ настаје тек варијацијом „Пољака“ , у коме име професора Ебера скарадно прекршта у Ибија што на француском значи измет. Жари је од свог дечачког покушаја направио драму која је пуна дрскости, неспутаних подсмеха традиционалним и неприкосновеним моралним и естетским нормама. То управо представља клицу једног новог погледа на свет.

Радња драме „Краљ Иби“ одвија се у Нигдини, која представља симбол земље у којој човек већ јесте. Нигдина се налази свуда. То је Жаријев први корак да се конкретно не везује за било које место и да исприча причу која представља заједничко огледало за све људе. Користећи шекспировске елементе за изградњу фабуле, Жари уместо представљања човека, као општег појма, гради ликове који су имперсонализовани и доста хиперболисани. Једноставна фабула која говори о власти, завереништву, издаји, многобројним масакрима, је само темељ Жаријеве поруке да је човечја глупост вечна. Карикирајући човека као биће и представљајући га као лутку механичких покрета и поступака, Жари покушава да кроз универзални лик прикаже вечну похоту, прождрљивост, нискост нагона утемељених у тиранију као и патриотизам и идеал људи који су добро вечерали.

Жари је сматрао да ово дело не треба поистовећивати са комедијом и да Иби не треба да говори смешне речи, како би то желели неки Ибијевци, већ глупе реченице изговорене са свим ауторитетом Глупака. Ово неуобичајено дело изазива шокантност због присуства некњижевног језика као и због механичности ликова који током читавог дела немају никакву моралну дилему без обзира на недела која чине.

Хиперболичност је једна од важних особина смешног у стварању карактера код Жарија. Важну улогу представља и алогичност као и апсурдост при суочавању нашег знања са искуством које стичемо читајући овај комад. Оно што Жаријеву трагичну фарсу чини посебном је наглашена ирационалност фабуле која на моменте кулминира и од очекиваног смеха изазива језу која прожима читаво тело.

После првог извођења „Краља Ибија“ у Театру „Нуово“ 1896. године, посетиоци су осетили да је Жари довео у питање неколико векова драме која је до тада почивала на рационалним претекстима. Код нас је „Краљ Иби“ постала култна представа „Атељеа 212“, која је настала 1964. године у режији Љубомира Муција Драшкића у којој је главну улогу играо легендарни Зоран Радмиловић. Представа је била на репертоару овог позоришта скоро 20 година, до смрти чувеног глумца, а 1973. године снимљена је и за телевизију. Испред главног улаза у позориште „Атеље 212“ данас се налази споменик Зорану Радмиловићу у костиму Краља Ибија.

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште