User Rating:  / 0
PoorBest 

Јован Ћирилов (Кикинда, 1931 – Београд, 2014)

Јован Ћирилов, велики српски театролог и књижевник, ерудита, полиглота, лексикограф, хроничар друштва и театра, модерниста у сталном рату с конвенцијама, умро је у недељу 16. новембра у 84. години. Био је једна од највећих личности српске, југословенске и европске културе.

Дипломирао је филозофију на Универзитету у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта постаје од 1955. године, најпре као асистент режије, драматург, уметнички директор, а од 1985. као управник ЈДП-а. Добија улогу уметничког директора-селектора Битефа од оснивања 1967., када је постао и драматург Атељеа 212. Као селектор Битефа пропутовао је многе земље што га је временом учинило изузетним познаваоцем светског театра.

Приликом гостовања 2010. године у Библиотеци шабачкој, Јован Ђирилов је у књизи утисака написао:

Драго ми је што је толико слушалаца било на сусрету у вашој дивној Библиотеци поводом „Свих мојих савремениика“. Лепота, чистота и ред под вашим кровом су инспиративни.

Опроштајна колумна Јована Ћирилова

Јован Ћирилов писао је за НИН скоро 30 година. Његова Реч недеље била је међу најчитанијим рубрикама у овом листу. Последњу реч недеље, која је пред вама, написао је са жељом да се објави након његове смрти.

Јa

Једног ја мање је на свету. И то мога ја. То сви други знају, осим мене који више не постојим. Лакше је не постојати, него постојати. Тело је једино станиште сваког ја, али телу није лако што у њему пребива једно ја. Ја мучи тело, а и тело мучи – ја. Они су у грчевитом загрљају док постоје. Ја је свесно да не може без тела, а тело не зна ништа. Оно просто постоји не због ја, али као да је ту због ја.

Откако је људског рода, било је безброј непоновљивих ја. Свет постоји док га једно ја самосазнаје. И кад њега нема, као да нема ни света. А има га. Kолико је за нашег живљења отишло разних ја из живота, и свет је наставио да постоји без тих ја. То је довољан доказ. Ево, мене више нема, а свет постоји.

Аз буки вједи је почетак црквенословенске азбуке. А Б В … „Аз буки вједи“, нису то само слова, него имају значење : „Ја слова знам“.

Ја је сродно са хеленским и латинским еgо, готским ikk, немачким ich, литванским aš и хетитским ukka. Није случајно да је реч која означава сопство тако кратка. Kао да је у тој краткоћи усредсређена сва суштина самопостојања, тврдо језгро непорециве егзистенције. Јер животно постојање док траје је апсолутно. Не може човек истовремено и да јесте и да није. Kруни се његова грађа, али живљење као живљење је у једном тренутку дато у свој својој пуноћи и јединственој непоновљивости, без колебања између бића и ништавила.

Објављено: 20.11.2014. - 18:07

Аутор: Јован Ћирилов

Извор НИН