slika baner 10f.png
User Rating:  / 2
PoorBest 

Питам се, питам, шта је то ДРАМАТИЗАЦИЈА?

У последње време све више се на позоришним сценама у Србији појављују представе које се не стварају по драмским текстовима. Као позоришни предлошци користе се романи, као и друге прозне врсте које се потом драматизују, некад више а некад мање успешно.

Ако бисмо завирили у речник књижевних термина видели бисмо да под појмом драматизација стоји објашњење да је то „прерада епских књижевних врста (најчешће романа, приповедака, новела) у драмску форму, при чему се изражајно средство епике – нарација (приповедање) транспонује у дијалоге и монологе“. Наизглед једноставно правило, задаје многобројне муке у пракси. Ивана Димић у свом тексту „Драматизација – шта је то?“ (SCENA,YU ISSN 0036 – 5734, Časopisza pozorišnu umetnost, Novi Sad, Broj 1, januar – februsr 2002.) jасно поручује да би требало да утврдимо правила, када је о драматургији реч, да их онда набројимо и да их потом поштујемо, истичући да „ако успемо да савладамо драматургију, можда ћемо се квалификовати да савладамо и неке важније животне делатности“.

Ивана Димић даље у свом тексту говори о честом мешању између појмова драматизације и адаптације текста, где се они често схватају као синоними, а они то свакако нису. На тај начин се уноси конфузија у већ пометену и полузаинтересовану позоришну јавност. „Драматизација је текст који аутор напише, заврши и донесе у позориште, док је адаптација прилагођавање таквог текста у процесу стварања представе. Сваки драмски текст се у начелу адаптира за предтаву. Представа је аутономно креативно дело које се од драме (или драматизације) разликује онолико колико је тај текст измењен. Да ли је текст у процесу само скраћиван (штрихован) или премештан или значајније мењан, свеједно шта је са њим рађено – јесте адаптација. Такође је свеједно хоће ли адаптацију правити редитељ или његов драматург. У сваком случају, термин адаптација односи се искључиво на реализацију, док је драматизација термин који се односи искључиво на текст“.(SCENA, str.117-118, Ivana Dimić)

Када смо сад све то савладали и усвојили, обогативши наше знање, намеће се питање која ли су правила испоштована приликом драматизације романа „Каинов ожиљак“ домаћег двојца Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, коју је потписао Спасоје Ж. Миловановић? Аутор драматизације истиче да „представа „Каинов ожиљак“ задржава конструкцију приче и задате односе међу ликовима...Истовремено, она, по логици медија, врши сажимање више, у роману апострофираних, историјских ликова. Пре свега, одабирањем ситуација, које имају тематске сличности и више драмске напетости, у којима се ти ликови лоцирају.

Овакав поступак је олакшан чињеницом да роман, у узбудљивој испричној причи, обилује готовим позоришним матрицама.“

После одгледане предтаве „Каинов ожиљак“ у извођењу Шабачког позоришта у режији Југа Радивојевића, питам се, питам...и даље не престајем да се пита шта је то драматизација?  

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште