slika baner 10f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Ежен Јонеско – Ко то беше?

Педесетих година XX века на француској позорници су се појавила два значајна имена, Ирца Семјуела Бекета и Румуна Ежена Јонеска. Од кад су ступили на драмску сцену, ступили су заједно. Како је Слободан Слененић у једној студији прокоментарисао да су се појавили „са неумитношћу којом после Есхила долази Софокле, после Корнеја, Расин“.

Попут Бекета и Јонеско је страсни поборник антитеатра, отворено се супротстављао реализму а ћутке реалности. За њега су речи изгубиле смисао и због тога је сматрао да је разговор између двоје људи немогућ. У својим драмама ствара свет усамљених робота који комуницирају међусобно путем дијалога сличних оним из стрипова за децу. Многи сматрају да су његова дела попут вицева јер се могу само једном слушати.

Колико постоји сличности, толико има и разлика између Бекета и Јонеска. Бекет ставља акцент на прву реч, док Јонеско на другу. Насупрот вишеструких значења Бекетових метафора стоји Јонесков надреалистички подсмех. Човек се Бекету чини безначајан а у Јонесковим очима он изгледа смешан.

Најзначајнија Јонескова дела су: „Ћелава певачица“(1950), „Лекција“ (1951), „Столице“(1952), „Носорог“(1959) и „Жак или покорност“(1955).

Многи су га критиковали да његова дела воде у ћорсокак. Његове драме су упоређивали са вашарском вожњом у возу страве, а он је истицао да је само покушао да обогати позоришни језик. Иза њега је остало питање: „Да ли је то за осуду?“.

Дуго година шабачку сцену је красила Јонескова “Ћелава певачица“ у режији Никите Миливојевића. Добила је статус култне представе а глумци Шабачког позоришта били су препознатљиви по својим бравурама. Била је то представа за памћење!

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште