slika baner 8f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Кабуки позориште - други део

Настанак Кабуки позоришта везује се за 1596. годину, када је Изумо Окуни на облаи реке Камо, у Кјоту, извела чудни плес. На себи је имала неку врсту повеза за главу, шарену мараму, велике огрлице, дугачку хаљину и разне наруквице. Под утицајем моде из Португалије, Изумо је за тадашњи Јапан била чудно обучена. Међутим, плес који је извела Окуни међу младим људима је постао је изузетно популаран, па се и њена популарност полако ширила. Тако су девојке из јавних купатила почеле да је имитирају. С обзиром да нису биле добре плесачице, као што је била Изумо, њихов плес није могао дуго да одржи пажњу публике.

Ипак, шогунат није могао баш све да контролише, али је са појавом ронина (самураја без господара), дошло до мешања класа. Тако су се самураји, као елита, измешали са обичним грађанством, утицали на њихову етику и женили њихове ћерке. Насупрот свим жељама шогуната, земљорадници су напуштали села и одлазили у градове. Они су практично били права публика Кабукија, публика која га је и створила. Из тог разлога позориште је стално било под присмотром власти.

Кабуки представља свет за себе који је одређен јасним хијерархијским системом. Тако постоје одређене породице глумаца, које умногоме одређују и контролишу уметност Кабукија. Овакав систем је често био критикован, али с правом се може рећи да је он и једини разлог и садашњег постојања Кабуки позоришта, чија величина и лежи управо у традицији глуме.

Иако је у представи најбитнији главни глумац, њен успех умногоме зависи и од других искусних глумаца који имају мање улоге као што су улоге дама, служавки, гејши, портира, ватрогасаца... Они могу да допринесу квалитету које само Кабуки позориште може да покаже. Најбитнија ствар за глумца је његова физичка спремност без које глумац не би успео да заврши представу која се састоји из низа тешких физичких елемената као што су седење, непомично стајање, дуготрајно клећање, затим разне сцене борбе, али и женски плес који се изводи из чучња.

Оно што Кабуки позориште, као једно од три класична театра у Јапану, чини посебним јесте његов дух који у многоме произилази из љубави јапанског народа према природи. У комбинацији са конфучијанизмом, који је јапанском народу обезбедио осећај лојалности и поштовања традиције, за многе уметничке форме, а међу њима и Кабуки позориште, могло би се рећи да су и до данас остале готово непромењене. Наиме, публика не долази због радње него да би видела успешно реализовану симболичну слику имагинарног света који је одређен прецизним дизајном. Важну улогу игра визелни моменат који кроз низ симбола објашњава одређену радњу или емоцију.

Тако су једна од три главна симбола у јапанској уметности: цвет, снег и Месец. Цвет симболише сам живот, снег је симбол зиме, мрака и смрти али и наговештај новог живота. Месец симболише истинитост будистичког закона јер је непрестано на небу и представља истину универзума који познају и деле сва жива бића. Како о традицији и духу Кабуки позоришта има још доста тога недореченог, даље одговоре проверите у књизи “Кабуки: традиционално јапанско позориште” коју је приредила Јована Стојановић, а коју можете позајмити у Библиотеци шабачкој.

.

 
 

Позориште категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште