slika baner 6f.png
User Rating:  / 2
PoorBest 

Последњи дан на смрт осуђеног

У оквиру едиције „Библиотека класици“, издавачка кућа „Весели четвртак“ је објавила стрип Странисласа Гроа „Последњи дан на смрт осуђеног“, по истоименом делу Виктора Игоа, објављеног 1829. године.

Иго се у овом делу на посебан начин бавио казном и кажњавањем. Створио је једно од значајнијих дела које је оставило велики траг како у књижевности тако и, по својим напредним идејама, на развој друштва уопште, јер се аутор залагао за укидање смртне казне. Критикујући однос друштва према кривцу и осуђенику, он покушава да установи прави узрок почињених зала и на тај начин се кроз своје дело бори за хуманију стварност. Иго у предговору за своје дело истиче: “И поредак неће ишчезнути са џелатом; немојте у то веровати. Друштво неће нестати кад буде нестало овог ослонца. Цивилизација је, у ствари, низ преображаја. Чему ћете, дакле, ви присуствовати? Преображају казни... На злочин ће се гледати као на неку болест и ова болест имаће своје лекаре који ће заменити ваше судије, њихове болнице замениће ваше тамнице. Слобода и здравље ће се здружити... Милосрђем ће се лечити зло које се лечило бесом. Биће једноставно и узвишено.“

maxmaxmax
 

Станисласу Гроу, француском аутору, сценаристи и цртачу овог стрипа, ово је први албум на коме је радио. У ширим круговима познат је по веома необичним цртежима мрачне тематике и одликује га веома специфичан ликовни израз који одговара таквој атмосфери.

У овом стрипу се Станислас на веома добар начин ухватио у коштац са статичношћу радње која осветљава дубоко преживљавање осуђеника коме су дани избројани. Фокус је на унутрашњим стањима човека који се преиспитује пред смрт покушавајући да се носи и да се помири са тим надолазећим ништавилом. Гро је својим веома експресивним цртежом унео неопходну динамику, а сценама интензивних снова и бруталног окивања доживотних заробљеника, постигао је конраст у односу на туробне сцене осуђеника у тамници над којим бди свеприсутни лик смрти. Та визуелизација смрти овом стрипу даје изразиту језовитост која се тек понеки пут разбија суптилним хумором или пак неким гротескним сценама.

Хуманистичке идеје Виктора Игоа за које се залагао кроз своја дела су универзалне, а то доказује и настанак Гроовог стрипа који, користећи већ добро познати предложак, ствара ново и оригинално дело и изнова актуелизује ову тему. Иго је својом приповетком покушао да укаже да на почињени злочин, исправно и одговорно друштво не сме одговарати новим злочином, а да ли се овим стрипом отишло корак даље у тој борби време ће показати.

{fastsocialshare}

.

 
 

Стрип категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште