slika baner 6f.png
User Rating:  / 1
PoorBest 

“Другим очима”

Дело Ђорђа Миловића, „Другим очима“ је настало из сусретања литературе и стрипа. Овај стрип представља специфичан и веома посебан поглед аутора на приче Пирандела, Вирџиније Вулф, Борхеса, Буцатија, Грина као и на предлошке Тардијевих стрипова о Жил Верну и Селимовићевог романа „Дервиш и смрт“. Кроз свој цртеж аутор изражава специфичну поетичност која се може упоредити са Дисовим и Ракићевим песништвом. Тај сусрет књижевности и стрипа је произвео занимљиво остварење у коме Миловић на суптилан начин сликајући пејзаже даје додатне димензије литерарном предлошку. То размимоилажење буквалног илустровања одабраних прича, у коме аутор цртежом прича своју, у неку руку другачију причу, представља посебан Миловићев печат којим он обогаћује оригинал.

„Другим очима“ представља низ алегоричних прича у којима доминирају теме самоће, изопштености и отуђења. Аутор ставља акценат на тај раскол између појединца и средине, између унутрашњег и спољашњег света, као и душевног и друштвеног живота индивидуе. Ликови које Миловић представља су у сталном сукобу са самим собом, неснађени и неуклопљени, у непрестаној потрази за миром, који им упорно измиче. Приказујући тај унутрашњи свет ликова, аутор их развија и усложњава, из квадрата у квадрат стрип табле и на тај начин често ствара фантастичне призоре који веома добро коегзистирају са основном мелодраматичном причом.

maxmax

Кључну фигуру у Миловићевом стрипу представља фигура жене. Његови јунаци се или подижу или падају у зависности од односа према жени. Тај однос може бити двојак. Или је жена представљена као утеха (као у причи „Повратак паклу“) или као израз неспоразума (као у причи „Извесне обавезе“). Без обзира на то која фигура жене доминира, присутан је тон бурлеске, ироније па и трагикомедије. Миловићеви јунаци имају способност онеобичавања а улога жене је да то и саме испрате, јер они без њихове потпоре не могу да опстану.

Специфична атмосфера одабраних прича, захтевала је и посебан ауторов израз у цртежу. Миловић је треперавим и дрхтавим линијама, наизглед колебљиво стварао грубе контуре тела и лица својих ликова, као и специфичне пејзаже и ентеријере у којима су се његови ликови кретали и битисали. Слике делују недовршено и дају утисак скице, остављајући посматрача да неретко наслућује остатак потеза аутора, који би цртежу дао потпуну реалистичност. Миловић не заокружује слику у потпуности и на тај начин оставља утисак онеобичености и сам цртеж који често делује деформисано, пружа на тај начин многа значења. Свако ће ишчитати другачији смисао а то зависи једино од тога каквим очима гледамо.

„Потребно је извесно визуелно прилагођавање. Док се очи не навикну на мрак“. (Х. Л. Борхес „Алеф“)

 

.

 
 

Стрип категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште