slika baner 9f.png
User Rating:  / 1
PoorBest 

Стрипови о љубави - „Хабиби“ и „Испод покривача“ Крега Томпсона; предавање Зорана Ђукановића

На овогодишњем 12. Међународном салону стрипа у Београду, Зоран Ђукановић, теоретичар стрипа, одржао је веома занимљиво и инспиративно предавање. Говорио је о стриповима о љубави Крега Томпсона, о два стрипа која су преведена на српски језик и објављена у новосадској издавачкој кући Комико. То су графичке новеле „Хабиби“ и „Испод покривача“.

Ђукановић је прво говорио о стрипу који је настао 2004. године под оригиналним називом „Blankets“ , на коме је Томпсон радио три године. Буквалан превод овог дела би био „Ћебад“ али наслов на српском језику који је усвојен је „Испод покривача“. Тај превод на изразитији и упечатљивији начин открива осећање заштићености и интимности која представља суштину овог дела заснованог на аутобиографској причи.

Стрип говори о првој љубави која у себи крије чулна, еротска и сексуална буђења која су карактеристична за то раздобље ране младости. Али аутор овог стрипа говори и о емоцијама које дете осећа скривајући се испод покривача који за њега, попут шатора, представља склониште од спољашњег света. То осећање из детињства често током живота људи имају потребу да реплицирају и развијају.

Имагинарна и ванвременска стварност представља особеност Томпсоновог другог стрипа „Хабиби“ који је објављен 2011. године а на коме је аутор радио пуних осам година. Око ове графичке новеле или како је другачије називају, графичке бајке, у теоретским круговима покренула су се многобројна питања. Полемика је настала око тога да ли је „Хабиби“ антиисламски или происламски орјентисано дело. По речима Зорана Ђукановића таква питања су искључиво указивала на предрасуде Западњака, када је орјенталистичка култура у питању. По његовим речима Крег Томпсон није покушавао да буде политички коректан. Питање за и против ислама није представљало никакав репер за стварање фабуле овог изузетног стрипа.

Томпсон је Канађанин који је одрастао у религиозној прородици у којој је био присутан репресиван однос према социјалном и сексуалном развоју. На почетку стварања стрипа „Хабиби“ , Крег се осећао као дубоко религиозни хришћанин, да би током година рада на овом остварењу постао агностик. Одустао је од вере на институционалном нивоу али је у својој суштини остао веома духован и мистик. Богата исламска култура га је привлачила и проучавао је исламску калиграфију и Куран чији се утицаји могу видети у визуелном изразу његовог дела.

Крег Томпаон је створио лик Додоле у којој је присутна поларизација бића на рационално и нагонско, и код које се налази изразита жеља за преживљавањем. У њеном лику је по речима Ђукановића уочљив процес индивидуализације. Она се од других девојчица, иако је робиња, разликује и социјално и интелектуално. Додола и у ропству, иако је и сама дете, развија заштитничку улогу према малом дечаку, црнчићу кога ту проналази.

Зоран Ђукановић указује да „Хабиби“ у преводу значи „вољено моје“ које је лишено еротско-сексуалне љубави између мушкарца и жене, и указује на безусловну љубав између било која два бића без обзира на околности. То је љубав у којој нема полних и религиозних ограничења, као ни ограничења условљених разликом у годинама. По мишљењу Ђукановића, питање етичности у овом стрипу је интезивно, поготово у начину интерпретације људске сексуалности и еротичности.

Оба стрипа Крега Томпсона су препознатљива по романескној односно комлексној наративној структури. Управо због такве ауторове тежње он се окреће исламу као религији, његовој култури као наративу у коме је доминантан свет прича (настанак људског рода, света, светих бића). Зоран Ђукановић је цитирајући Милана Кундеру описао суштину наративног дара Крега Томпсона рекавши да је аутор постигао у овом делу „артикулисан баланс лакоће и тежине“.

У овом стрипу значајно је и питање екологије. То питање је природно уткано у свет јунака који га проживљавају и њихово примарно искуство без икаквих сувишних еколошких парола. Цртеж Крега Томпсона настао је четкицом верно пратећи исламску калиграфију. Река постаје калиграфски знак који у Креговој креацији постаје калиграфска прича која представља љубав према једној култури којој не припада али са којом се духовно саживео. Закључује Зоран Ђукановић.

.

 
 

Стрип категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште