slika baner 7f.png
User Rating:  / 0
PoorBest 

Уживајте у радовима Маје Веселиновић!

После дугог ишчекивања, у Библиотеку шабачку је стигао стрип Маје Веселиновић „Необичан догађај са намигивањем и друге приче“ на велико задовољство љубитеља аутентичног израза у деветој уметности. Ово издање садржи избор од седамнаест стрипова који су настали у периоду од 2002. до 2008. године, неколико фотографија, као и по ауторкиним речима „гомилу разних жврља сакупљених по скечбуковима, блокчоћима, папирићима...“. Мајин оригинални стил којим изражава своје интимне светове плени сваког ко тежи да и сам отрије скривене кутке своје личности. Њено дело буди дете у вама, разиграва га и ослобађа. Уживајте у разноликости Мајиног цртачког и наративног талента.

Саша Ракезић, познатији у свету стрипа под псеудонимом Александар Зограф је 2011. године водио интересантан разговор са стрип ауторком и илустраторком Мајом Веселиновић и тај интервју под називом „Кардиограм сазревања“ је објављен у недељнику Време (бр. 1045, 13, јануар 2011.). Подсећања ради - Зограф је био гост Библиотеке шабачке у априлу прошле годинеје, где је окружен својим радовима представио своје стваралаштво кроз инересантну презентацију која га је открила као свестраног човека и уметника. Ми вам преносимо тај интервју:

Саша Ракезић

Kако то обично бива, нарочито на нашим географским (и менталитетским) координатама, властиту културу вреднујемо тек кроз филтер накнадне памети. Тек након потпуног распаднућа Југославије, и уз дистанцу коју су донеле године, било је могуће увидети да је та земља имала прилично занимљиву и шаролику продукцију стрипа, која је трајала током више деценија и развијала се у више центара. Једна од недавно објављених публикација које би могле да допринесу том закључку је антологија Женски стрип на Балкану (издање Фибра, Загреб, уредници Ирена Јукић Прањић и Марко Шуњић) – књига која је наишла на веома позитивне реакције у региону, уз радове ауторки настањених (или које су емигрирале) на различитим просторима бивше Југославије, међу којима су Магда Дулчић, Хелена Kлакочар, Нина Буњевац, Дуња Јанковић, Ивана Филиповић, и бројне друге. Иако је у овој (технички изузетно добро опремљеној) књизи објављено углавном стваралаштво које су стрип ауторке креирале у времену након распада заједничке државе, јасно је да су оне развијале свој индивидуални израз у средини у којој језик стрипа није био непознаница, и да је то било полазиште за даљња истраживања и експерименте са формом и садржајем. Међу истинским "звездама" ове антологије је и београдска (рођена у Трстенику) ауторка стрипа и илустрације Маја Веселиновић, чији је рад представљен на чак 26 страница.

Током последњих година, радове ове ауторке је могуће пронаћи у прилично шароликој палети публикација, од бројних стрип фанзина и магазина у земљи и иностранству, до "класика" као што је "Политикин забавник", као и илустрована литература за децу. Захваљујући стилу који може да буде веома експресиван и личан, али и веома комуникативан и (у најбољем смислу те речи) декоративан, Маја Веселиновић комуницира са прилично разноликом публиком. Међу њене успехе свакако треба убројати и учешће на изложби "100 пер 100", одржаној прошле године у граду Ангулему, "престоници стрипа", одакле је читава поставка пресељена у Париз и затим у неколико европских градова. У питању је велика и добро организована изложба, заснована на идеји да одабрани савремени стрип цртачи нацртају свој "коментар" инспирисан оригиналним таблама неких од класика стрипа. Затим су класична стрип остварења из Музеја стрипа у Ангулему била постављена тик уз цртеже савремених аутора, тако да је цртеж Маје Веселиновић био изложен уз оригиналну таблу којом је био инспирисан, уз рад Чарлса Шулца, аутора прослављеног новинског стрипа Пеанутс.

"ВРЕМЕ": Један од важних праваца савременог стрипа посвећен је аутобиографијама и исповестима. Добар број твојих стрип сторија испричан је у првом лицу, али пуно тога је заправо фантазија?

МАЈА ВЕСЕЛИНОВИЋ: У почетку сам често писала стрипове у првом лицу, који нису увек били у потпуности аутобиографски, али је у њима било доста личног. Међутим, сада волим да помешам фикцију и стварност, да осмислим ликове и пустим их да оџиве своју причу. Ја сам увек негде ту, са стране, посматрам. Последњих неколико година ме забавља да осмишљавам ликове обучене у костиме разних животиња. Људи мачке, зечеви, пацови, свиње... У зависности од расположења и ситуације у којима се налазе доцртавам им чизме, огртаче, маске и рукавице. Понекад личе на супер хероје, али су им дела далеко од суперхеројских.

Одувек сам се трудила да цртежом, бојом, типографијом нагласим емоцију у стрипу. Волим ту испреплетеност нарације и чисте ликовности, непрекидно експериментисање и тражење. Од сваког свог новог стрипа очекујем да буде бољи од претходног, важно ми је да јасно видим напредак. Мислим да тога не би било и да би магија нестала када бих се увек држала једног, добро опробаног рецепта.

Београдска публика је недавно била у прилици да твој рад види на твојој самосталној изложби у Арт центру. Kолико се у нашој средини уопште посвећује пажња стрипу и илустрацији? Мислиш ли да су те форме освојиле галеријске просторе, или се то дешава спорадично и стидљиво?

Време у коме су стрипови и илустрације сматрани граничним областима уметности далеко је иза нас. У последњих неколико година стрипове и илустрације сам пођеднако често објављивала у штампаним издањима и излагала на изложбама. Ово друго се додуше много чешће дешавало у иностранству, али и код нас се галеријски простори све више отварају према овим формама. Изложба у Београду је била добро посећена, а посебно ме радује да је већина посетилаца (тј. оних које сам имала прилике да видим у галерији) стрпљиво ишчитала све стрипове. Неки су се задовољно смешкали, очигледно им није сметало што стрип читају са зида. Имала сам чак и понуду да продам један стрип, а када сам то одбила, била сам добро искритикована за претерану скромност и недостатак смисла за бизнис!

Да ли по твом мишљењу постоји нека разлика између бављења стрипом и бављења илустрацијом?

У мом случају, да. Рад на стриповима какве волим да измишљам и цртам није исплатив. Не жалим се, само констатујем. Никада нисам гајила амбиције да живим од стрипа. Да ми је то био приоритет, вероватно бих нашла начин да једну таблу радим два, а не двадесет два дана. Или бих текст исписивала неким већ постојећим фонтом, а не ручно, исцртавајући слово по слово. Овако, свесна да ми је главна сатисфакција уживање у самом процесу експериментисања са цртежом, текстурама, типографијом, и смишљање и причање приче, ја сам у стрипу првенствено видела шансу за уметничко сазревање и напредовање. Мислим да стрип још увек тако доживљавам. С друге стране, мој приступ илустрацији је доста рационалнији будући да је илустраторски посао ограничен многим факторима, од врсте текста који се илуструје до често веома кратких рокова. Ипак, временом сам научила да ова ограничења схватам као изазове, а искуство стечено кроз рад на стрипу пуно ми помаже да и у ликовном смислу дам свој максимум.

Kакво је твоје мишљење о српској стрип сцени, у овом тренутку?

На моменте ми изгледа блиставо и сјајно, све кипи од идеја, новости, планова, акција... Ови цунамији полета најчешћи су око стрип фестивала или неких других манифестација везаних за књиге и стрипове (ГРРР! програм, Салон стрипа, Сајам књига...). Након тога обично настане затишје, интересовање спласне све до нове "епизоде", када неко дешавање поново активира успавани стрипашки дух. Е сад, одлично је што током тих налета увек буде и некаквих резултата, тако да почињем да верујем да је то природан начин како функционише та сцена.

Године 2008. објављена је твоја прва и до сада једина колекција стрипова, под називом "Необичан догађај са намигивањем и друге приче" (издање Студентског културног центра Новог Сада) – то је на неки начин заокружило један период у твојој каријери. Шта мислиш, у ком правцу би могло да се развије твоје бављење у будућности?

Ове године "прослављам" првих десет година у стрипу и илустрацији, па је то сјајан повод да направим и неку врсту рекапитулације. Приметила сам да у тим својим преиспитивањима свој рад делим на оно пре и оно после Необичног догађаја. Дакле, потпуно си у праву, та књига је заокружила један период, време је да се иде даље.

Стрипове ћу, наравно, креирати и убудуће. Неке приче се већ месецима крчкају, а скице стрпљиво чекају у мојим специјалним свескама за идеје. Ипак, све указује на то да сам већ увелико отворила ново поглавље у коме ће илустрација, и то претежно она за децу, имати примат.

Да ли си неком приликом разговарала са дететом које је разгледало твоје илустрације?

Једном сам затражила помоћ трогодишње ћерке моје пријатељице. Радила сам илустрације за књигу намењену деци тог узраста и нисам била сигурна да ли сам на правом путу. Замолила сам пријатељицу да пусти девојчицу да сама разгледа и коментарише. Испоставило се да дете ни у једном тренутку није имало проблем да схвати причу, чак је, разгледајући илустрације, кренула да измишља властиту причу. Мислим да ми као одрасли веома често потцењујемо децу, мислимо да нешто неће схватити само зато што су деца.

maxmaxmax

.

 
 

Стрип категорије

.

 
 

 

 

 

Филм

Музика

Књига

Позориште