User Rating:  / 3
PoorBest 

Маус

Арт Шпигелман, амерички стрип цртач, је аутор графичке новеле “МАУС: ПОВЕСТ ПРЕЖИВЕЛОГ” (I део: “ Мој отац крвари историју” и II део: “И ту су почеле моје невоље”). У веома дирљивој биографској причи о Владеку Шпигелману, Арт је приказао живот свог оца, пољског Јевреја, који је преживео Холокауст, незапамћени погром за време Другог светског рата. “Маус” је први стрип, који је 1992. године награђен престижном Пулицеровом наградом, која се додељује за новинарство и документарну прозу.

Зашто “Маус”?

Цитатом новинског чланка написаног средином тридесетих година XX века, Арт Шпигелман почиње свој други део: “Мики Маус је најбеднији узор икада измишљен… Сваки самосталан млад човек и сваки частан омладинац осећа да тај прљави глодар, тај највећи преносилац бактерија у животињском царству не може бити идеал животиње…Доле јеврејско изобличавање људи! Доле Мики Маус! Носите кукасти краст!” Јасна асоцијација у којој су јевреји изједначавани са мишевима у нацистичкој Немачкој је искоришћена као полазна метафора у делу Арта Шпигелмана. Немци су представљени као бесне мачке, Пољаци као свиње, Американци као пси а Французи као жабе. Овај предаторски механизам показује слику тадашњег друштва, али Шпигелман у свом делу на веома суптилан начин говори и о неискорењеном расизму свог времена.

Оно што ову причу тематски проширује и квалитативно обогаћује је аутобиографска позиција самог аутора. На тај начин, ова прича од колективне историје једног народа, преко интимне приче једне породице, постаје “повест преживелог” појединца – Владека али и Артија. Шпигелманов “Маус” представља исцрпно истраживање ставова, карактера и живота његовог оца Владека као и вишеслојну анализу Холокауста без давања конкретних одговора и закључака. Арт је бележио причу о људкој издржљивости, о хуманости али и о великом људском злу. Питања која се намећу из његовог дела и питања на која и он сам жели да добије одговор су : Шта значи преживети, и ко је у ствари преживео?

maxmaxmax

У овој графичкој новели се стапа документаризам и уметничка визија самог аутора, који је кроз цртеж и сценарио створио аутентично и емоцијама набијено уметничко дело. Оба дела “Мауса” на самом почетку отварају питање комплексног и веома противречног односа између оца и сина. Јаз између њих постоји на више релација: карактерној, генерацијској а поврх свега на ратно-искуственој. Арт се током целокупног свог живота бори да разуме и да што боље замисли проживљено искуство својих родитеља који су преживели Аушвиц. Константно осећање гриже савести и кривице због рођења у Америци у времену мира, Артија прогони целог живота, као и слика “идеалног” умрлог брата Ришија у спаваћој соби својих родитеља. “Маус” је графичка новела у коjoj се прошлост и садашњост стално прожимају и где прошлост неумитно утиче на садашњост. Самоубиство Ање, Артијеве мајке и Владекове жене, 1968. године је догађај који је утицао и трајно изменио њихове животе. Ањине дневнике, које је водила током заробљеништва, је Владек спалио после њене смрти и Арт је био ускраћен, као и читаоци ове графичке новеле, за још једну перспективу у приказивању тих страшних догађања.

Издање “Мауса” у Србији је обогаћено преводом Ане Узелац. По речима самог преводиоца, реченице старог Владека Шпигелмана деловале су истумбано и неспретно изговорене, али је она ипак успела да пронађе систем у његовом гротескном говору. Свој превод је засновала на начину на који је њена мајка, Пољакиња и после тридесет година живота у Београду, градила своје српске реченице. Тако је приближила српском читаоцу начин на који је Владек говорио енглески, пети по реду научени језик и то под старе дане, после јидиша, хебрејског, пољског и немачког. Својим оригиналним преводом, она је на прави начин пренела неопходан хумор који је присутан у тексту и на тај начин допринела главној Артовој идеји да Холокауст у “Маусу” не буде представљен на патетичан и епски начин.

Неизоставан допринос квалитету овог дела даје и цртеж, којим Арт на веома сведен начин долази до експресивности. Цртеж на прави начин дочарава осећај стрха и колективне клаустрофобије која је присутна у сценама из заробљеништва. Арт ликове и догађаје приказује грубо, без лаке сентменталности и на тај начин истиче документарни ниво приче.

По речима Умберта Ека “Маус” је “ књига коју је немогуће оставити пре него што је дочитате до краја. Кад два миша разговарају о љубави- то је дирљиво. Кад пате – плачеш.”

{fastsocialshare}